Radna akcija sa Tamarom
Od ideje do realizacije
Kako ste došli na ideju da započnete projekat „Radna akcija sa Tamarom“?
Bila sam odabrana na kastingu kada je ovu emisiju radila druga producentska kuća. Posle mojih 88 epizoda „Radne akcije“, tadašnji menadžment TV Prva ukinuo je emisiju, pa smo suprug i ja osnovali sopstvenu producentsku kuću. Oboje smo imali iskustvo u radu na televiziji i filmu, a ja sam kao novinar malo obogatila projekat i počeli smo sa snimanjem novih epizoda.
Kako izgleda priprema za snimanje emisije i potom rad na terenu?
Projekat je veoma zahtevan. Danas, posle 160 snimljenih epizoda, posao je zaista postao rutina. Biramo porodice prema teritoriji koju radimo. S obzirom na to da su se prve epizode ove emisije snimale isključivo u okolini Beograda zbog produkcijskih mogućnosti, mi smo odlučili da snimamo emisije što dalje od Beograda, odnosno u svim delovima naše zemlje. Dakle, ako je u pitanju istočna Srbija, pogledamo sve prijave koje stižu mejlom i preko društvenih mreža, zatim kontaktiramo socijalne službe lokalnih samouprava i pravimo zajednički odabir porodica. Potom ih posećuje naša ekipa, gleda koje kuće u građevinskom smislu možemo da prihvatimo. Od pomoći lokalne samouprave zavisi i prihvatanje određenih građevinskih poduhvata. Mi nemamo tesare, limare, fasadere… Potom pišem scenario prema teritoriji koju radimo, koga ćemo sve da snimamo, i tako pravimo plan snimanja za celu sezonu, svih 14 epizoda. Taj period priprema traje nekoliko meseci. I, naravno, uvek je planiranje jedna, a teren sasvim druga stvar. Pre svega zbog vremenskih prilika. Uvek postoji veliki stres, menjanje planova snimanja, tempa rada, ali to je rizik na koji smo se navikli.
Verujemo da je teško izdvojiti porodice kojima ćete pomoći. Kako pravite selekciju i da li s njima nakon snimanja ostajete u kontaktu?
S obzirom na to da mi nismo humanitarna organizacija već TV emisija, nekad odabir dođe sam od sebe, prirodno. Kuće moraju da budu takve da možemo da ih završimo za pet dana. Često se dešava da upravo zbog toga neke porodice ne možemo da odaberemo. Zatim, tu je pravna regulativa. Porodice moraju da imaju rešene vlasničke papire, ili ostavinu. I na kraju sama porodica mora da želi da se snima, dešava se, nažalost, da neki članovi porodice kategorički odbijaju TV kamere. Jednostavnije rečeno, treba nam odgovarajuća kuća i televizična porodica koja će inspirisati gledaoce.
Uz vašu emisiju upoznajemo lepote naše zemlje. Šta je na vas ostavilo najjači utisak?
Uglavnom ono što do samog snimanja emisije nisam imala priliku da vidim. Do sada je to bila Pešterska visoravan, Kamena Gora, rafting Limom, klisura reke Jerme…S kojim izazovima ste se susretali tokom pripreme i snimanja emisije?
Uvek su izazov nepovoljne vremenske prilike koje se dese u toku snimanja sezone koju ne možemo da prekinemo. Kada krenemo u snimanje, nema stajanja zbog tempa emitovanja emisija.Kakav je osećaj biti deo ostvarenja nečijeg sna?
Neopisiv, i nemoguće ga je objasniti onima koji nisu doživeli neku vrstu filantropije. Zbog toga smo prošle godine osnovali Udruženje građana „Za siguran krov nad glavom“. Ideja je da pomognemo u građevinskom smislu onima koji su se prijavili a nismo ih uvrstili u emisije. Nadam se da će to udruženje s vremenom prerasti u pravu fondaciju onog trenutka kada budemo imali sigurnu mrežu donatora. Želja mi je da fondacija živi sve dok budem bila sposobna da radim, bez obzira na trajanje snimanja same emisije. Dakle, fondacijom ću se baviti sve dok budem živa.Šta možemo da očekujemo u ovoj sezoni?
Posle 160 epizoda, obišli smo opštine na severu Kosova, jug Srbije, istok, zapad, Šumadiju i centralnu Srbiju, Vojvodinu i opštine koje se nalaze južno od Ibra na Kosovu i Metohiji. Obrnuli smo krug i ponovo krećemo od juga Srbije. Na jugu ćemo pomoći 26 porodica i uradićemo renoviranje dve osnovne škole. Takođe, obilazićemo i porodice kojima smo radili kuće pre nekoliko godina. Jedno od najčešćih pitanja koja dobijamo jeste da li smo ostali u kontaktu s porodicama. Naravno da jesmo, i gledaoci će u novim epizodama upravo videti kako žive porodice kojima smo uradili kuće pre nekoliko godina.O KARIJERI, MAJČINSTVU, LEPOTI
Kako je Lenkin dolazak na svet promenio vaš život?
Kratko rečeno, za 180 stepeni, odnosno potpuno. I suprugu i meni se fokus usmerio pre svega na nju, što je valjda prirodno. Prvo brinemo o njenim potrebama i pokušavamo da tekuće stvari koje imamo na dnevnom nivou uklopimo s njenim potrebama tako da niko ne trpi, ni ona, ni naše obaveze. Zamenjujemo jedno drugo u čuvanju, i trudimo se da niko ne oseti ogromnu promenu koja se neminovno desila proširenjem naše porodice.
Lenka vam se rano pridružila na terenu. Kako izgleda jedan radni dan u njenom društvu?
Ustajemo rano, jer je Lenka ranoranilac, ali umesto uobičajenog radnog vremena od 9 sati, obično rad započinjem snimanjem u 10 sati, kada dobro organizujemo i njen dan. Kad uslovi na gradilištu to dozvoljavaju, ona je s nama stalno, i uvek smo u smeštaju s njom kada ima dnevni odmor. Tada je obično čuva suprug jer ja imam snimanja do kasno popodne. Kada ne može da bude sa nama na gradilištu, pomažu mi moji roditelji koji dođu na teren i čuvaju je. Znamo otprilike skoro sve igraonice i parkove po Srbiji. Terenski život nije lako organizovati, ali trudimo se da izvučemo maksimum. Lenka ne može da ide u vrtić, ali zato svake nedelje ima nove aktivnosti u zavisnosti od toga šta određeni kraj, grad u kome se nalazimo ima u ponudi za decu. Ona je sada malo veća pa je sve lakše. Majstori i ekipa je mnogo vole, ali i ona njih, tako da je, u stvari, zabavlja ko stigne.Kuca Milica je redovan član vaše ekipe. Kako se ona uklopila u vaš privatni i profesionalni život?
Milica je stara kajla, što se kaže. S nama je na terenu punih sedam godina i uživa možda najviše od svih. Za psa je najvažnije da je napolju, ona je veoma zahvalna jer je poslušna, svuda ide bez povoca, a u stvari se ne odvaja od nas. Navikla je na sve članove ekipe, tako da joj nijedna situacija nije strana. Problem u Srbiji je manjak smeštaja koji je „pet friendly“, ali moram da priznam da Milica ima povlašćen status. I tamo gde ne primaju pse, iz ljubavi prema emisiji skoro svuda čine ustupak, znajući da je ona neodvojivi deo naše ekipe.
