Briga o sebi: Ovako to na kraju funkcioniše s vremenom koje posvetimo sebi

Dok smo bebe, sasvim je prirodno da skrećemo pažnju na svoje potrebe. Ali s vremenom, većina nas se oduči od ove važne veštine. Zbog toga što želimo da budemo pravični u ophođenju sa svima, zaboravljamo na sebe same u užurbanosti svakodnevice. Pritom, briga o sebi nije ni luksuz niti izraz sebičluka. Kako da se konačno vratimo sebi – bez trunke griže savesti.

Briga o sebi: Definicija često korišćenog pojma

Briga o sebi je fraza koja je ovih dana svima na usnama. Ali šta to u stvari znači? Muzikoterapeutkinja, muzičarka i učiteljica joge Vivijen Meri Pudelko (Vivian Mary Pudelko), u svojoj novoj knjizi „Darf ich das? Wie Selbstfürsorge im Alltag gelingt (Da li smem to da uradim? Kako da na pravi način pomognem sebi u svakodnevnom životu)“ (izdanje izdavačke kuće Kremayr & Scheriau), pozabavila se ovom temom detaljno. Za nju briga o sebi znači „živeti i delovati na način koji je odgovara našem opstanku, blagostanju, našim unutrašnjim stremljenjima.“ Ova veština deluje na pet nivoa:

U fizičko-telesnom smislu, briga o sebi znači pažljivo reagovanje na signale kao što su napetost, umor, glad ili glavobolja. Dovoljno sna, hrane i unos tečnosti, kao i kretanje, važni su da bi se naše telo osećalo dobro.
Emocionalni nivo brige o sebi odnosi se na prepoznavanje, dopuštanje i izražavanje sopstvenih osećanja – čak i onih negativnih. „Potreban nam je veliki, širok spektar naših osećanja i misli jer nas to održava u životu“, naglašava Vivijen Meri Pudelko.
Na kognitivnom nivou reč je o tome da se s uvažavanjem bavite sopstvenim mislima – i da pravite mentalne pauze (ključna reč „multitasking“!). Privremeno odlaganje/isključivanje pametnog telefona, na primer, pruža nam dobar odmor.
Društveni nivo brige o sebi podrazumeva druženje s ljudima koji su nam lično važni i u društvu kojih možemo da budemo autentični. „Da, mogu da pokažem svoje emocije drugoj osobi“, potvrđuje Vivijen Meri Pudelko. Ali uz to važi i sledeće: „Sve to zajedno ne znači da ne želimo, ne treba ili ne smemo dalje da se razvijamo, jer je promena divna, važna i često moguća.“
Na kraju postoji i duhovni nivo. To ne znači samo ispovedanje religije, već i meditaciju, jogu ili iskustva u prirodi. „U tom smislu se sve čime se vežba telo, proširuju duh, duša i vidici može smatrati duhovnim“, objašnjava Vivijen Meri Pudelko.

Zvuči komplikovano? Dobra stvar je što možemo (ponovo) da naučimo i neprestano razvijamo svoju sposobnost da brinemo o sebi. Međutim, pritiskati samog sebe je kontraproduktivno. „Briga o sebi nikako ne bi trebalo da postane samo još jedno sredstvo samopoboljšanja. Umesto toga, možemo da težimo tome da malo više mislimo o sebi i na sebe u stresnoj, zahtevnoj svakodnevici“, kaže Pudelko.

Prvi koraci ka većoj brizi o sebi u svakodnevnom životu

1. Shvatite sebe ozbiljno

Prva promena počinje u glavi: ako u detinjstvu nismo imali uzore koji su predstavljali primer kako da vodimo računa o sebi, možda nam, kao odrasloj osobi, bude teško da se s ljubavlju i s obzirom odnosimo prema sebi. Ali s vremenom se stiče i samosvest i oslobađamo se očekivanja koja drugi – stvarno ili samo navodno – imaju od nas. „Najvažnije postaje to da neprestano sebi dajemo odobrenje što se brinemo o sebi, da sebe shvatimo ozbiljno i da svojim potrebama damo dovoljno prostora u svakodnevnom životu“, kaže Pudelko.

2. Saznajte šta je dobro za vas

Briga o sebi je nešto veoma individualno, pa je teško da se daju preporuke koje važe za sve. Jer ono što daje snagu jednoj osobi može da bude iscrpljujuće za drugu. Tako, na primer, neki ljudi napune baterije nizom fizičkih vežbi, dok drugi više vole da se udube u svoju bojanku za odrasle i da zaborave na svet oko sebe. Zato je veoma važno dok učite kako da više brinete o sebi, da uronite u sebe i osetite šta vam prija i šta je u skladu je s vašom ličnošću. Pritom je od pomoći da smanjite aktivnosti usmerene ka drugima i spoljašnjem svetu: „Sada je reč o tome da više razmišljamo o svojim potrebama: da se svim tim malo sporije bavimo, da više iz glave ulazimo u telo“, preporučuje Vivijen Meri Pudelko.

3. Počnite s malim stvarima

Briga o sebi ne mora da bude ni luksuzna ni skupa, ne mora da znači boravak u ekskluzivnom odmaralištu za bavljenje jogom ili skup obrok od pet jela u restoranu s mnogo zvezdica. Naravno, ove važne promene mogu da počnu i suptilno. Ali da ostavite prostora za intermeca brige o sebi u svakodnevnom životu mnogo je jednostavnije. Šta sve tu može da spada? Vivijen Meri Pudelko daje nekoliko primera koji mogu lako da se primene: „Rastezanje i leškarenje je jednostavan, intuitivan proces koji možemo da uvedemo u svoj svakodnevni život. Ujutru, posle buđenja, za radnim stolom, kada je nivo energije nizak, stepen koncentracije opada, uveče pre spavanja – protegnite se, prilezite, zevajte.“ Čak i kratka šetnja od 15 do 20 minuta može da bude vid brige o sebi. Međutim, šetnja ne bi trebalo da ima drugu svrhu – da iskoristite priliku da skoknete do supermarketa ili odnesete nešto u poštu, to se, dakle, ne računa. I tuširanje toplom vodom uz obilje kreme za telo može da bude blagotvorno. Isto tako, obujte ponekad vrlo mekani par čarapa koje mogu da vam ulepšaju dan.

4. Odredite podsetnike za brigu o sebi

Nažalost, u svakodnevnom životu vrebaju mnoge prepreke: nedostatak vremena, želja da budemo efikasni i misli koje stalno namećemo sebi o spisku nezavršenih obaveza često nam stoje na putu da počnemo više da vodimo računa o sebi. Vivijen Meri Pudelko kaže da za to mogu da budu korisni mali podsetnici: „Reč je o predmetima, slikama ili rečima koje povezujemo s nečim pozitivnim i koje nas podsećaju na to da obratimo pažnju na sebe.“ To može da bude fotografija s našeg poslednjeg odmora ili naša omiljena šolja na radnom stolu. I aplikacije poput „Mindfulness Bell“ mogu da budu od pomoći kada rešimo da u svoju svakodnevicu uvedemo brigu o sebi.

5. Tri saveta u slučajevima kada je potrebno da odmah pomognemo sebi

Ima onih dana kada sve jednostavno krene naopako ili kada su dešavanja toliko užurbana da ni sami ne znamo šta će od svega ispasti. Na sve to još i da brinemo o sebi? Da, upravo tada je još važnije da sebi omogućimo kratak beg od stresnih situacija. Savet Vivijen Meri Pudelko, koji na prvi pogled možda deluje čudno, ali koji može katkad da nam ublaži stresnu situaciju: otiđite u toalet, čak i ako uopšte nemate potrebu da idete tamo. Tome možemo da pribegnemo na neprijatnom sastanku od kog nam je potrebna kratka pauza, ili kada živimo s malom (ali i starijom) decom koja u nekom trenutku postanu veoma zahtevna.

Pored toga, ova muzikoterapeutkinja se kune u lekovito dejstvo muzike: „Slušam mnogo, zaista mnogo muzike i iznova se uveravam koliko to može da deluje utešno, umirujuće, ohrabrujuće ili čak osnažujuće.“ Ona je na platformi Spotify sebi kreirala plej-listu pesama koje su joj prirasle srcu. Dakle: uključite muziku, isključite tok misli! Pritom je svejedno da li slušate muziku uveče u krevetu pre spavanja ili dok odlazite na sastanak od kojeg može da vas „zaboli stomak“.

A šta možete da uradite već kad ustanete, ako znate da je pred vama težak dan? Tada pomaže da isplanirate nešto lepo za veče čemu možete da se radujete i o čemu možete da razmišljate tokom dana.