Ovako miriše zima
Začini koji vas greju iznutra
Toplota je za nas dobra naročito tokom mračnih, hladnih zimskih meseci. Možda zato mnoga ukusna zimska jela sadrže niz začina koje leti obično zanemarujemo. Ovih šest su i zdravi i ukusni.
Mogu li začini zaista da nas zagreju? Naravno – već se u tradicionalnoj kineskoj medicini ili ajurvedi znalo da hrana i začini imaju toplotni efekat na naš organizam. Klasični zimski začini su kardamon, korijander, čili, đumbir, cimet i zvezdasti anis. Njihova supermoć krije se u semenu, plodovima, kori i korenu. Eterična ulja koja sadrže ne samo da nas štite od prehlade po vlažnom i hladnom vremenu već nam obezbeđuju i zadovoljstvo i toplinu.
Šest začina za zimu
1. Kardamom
Ako zgnječite tamno seme unutar zelenih kapsula, ono miriše prijatno aromatično na eukaliptus, limun i egzotično cveće. Sadržaj eteričnog ulja relativno je visok i iznosi 4% do 8%, a tu su i antioksidanti i gvožđe. Za kardamon se kaže da utiče na varenje, cirkulaciju krvi i da povećava apetit. Pored toga, on pomaže protiv lošeg zadaha i ublažava bolove u stomaku.2. Korijander
Seme korijandera je neophodna komponenta raznih mešavina začina kao što je kari. Za začin se koristi sferično seme i – uglavnom u zemljama Dalekog istoka – sveže lišće i korenje. Plodovi i listovi imaju potpuno različite arome. Ukus semena je blago začinjen i blago sladak, a pomalo podseća na koru pomorandže. Korijander odlično ide uz jela od mesa i ribe, sastojak je božićnih kolača i popularan je začin za hleb. Pod uticajem knjiga glavnog kuvara Jotama Otolengija (Yotam Ottolenghi), ovaj začin može da se nađe u mnogim vegetarijanskim i veganskim receptima. Seme korijandera uvek treba da bude sveže mleveno u avanu, inače ima gorak ukus. Korijander podstiče varenje i čini hranu svarljivijom.
3. Čili
Recept za uspeh malih mahuna prilično je originalan: sastojak kapsaicin, koji je odgovoran za ljutinu, zavarava mozak da pomisli da u telu postoji opekotina kada se pojedu. Zatim oslobađa endorfine i aktivira mehanizme hlađenja. Dolazi do osećaja vrućine i počinjete da se znojite. Čili je poreklom iz Južne Amerike. Tamo su ljute mahune starosedeoci koristili kao začin i povrće. U Peruu je čili čak prihvaćen i kao valuta. Godine 1492. Kristofer Kolumbo je doneo „duhovne mahune“ u Evropu. Za čili postoji pravilo: što je mahuna manja, to je ekskluzivnija, a što je lepša i intenzivnija boja, to je bolji kvalitet.U tradicionalnoj jamajčanskoj medicini čili se koristi za lečenje dijabetes melitusa. Ali mahune su cenjene i kao dokazani kućni lek. Čili može da pojača cirkulaciju, učini toplotu podnošljivom, ali i da greje i deluje protiv crevnih infekcija. Upotreba čilija takođe pomaže u ishrani sa smanjenim sadržajem natrijuma, jer ljuti začin znači da može da se koristi znatno manje soli.
4. Đumbir
Područje primene neupadljivog korena u kuhinji gotovo da ne poznaje granice: sveža kiselost đumbira ide podjednako dobro sa slanim kao i sa slatkim jelima. Ukusom dominira stimulativna oštrina koju zaokružuje suptilna slatkoća. Đumbir je sadržan u svakoj mešavini karija.Arapski trgovci začinima su još u antička vremena doneli ovaj koren u Rim. Međutim, tek u srednjem veku se njime trgovalo širom Evrope. Usledio je trijumf: đumbir je zamenio skuplju papriku i postao najčešće korišćen začin u kuhinji. Međutim, pored dobrog ukusa, važio je i za lek i afrodizijak. Profesionalci se kunu u ovaj koren, jer njegova svežina i oštrina ukusu često pružaju neku neodređenu notu.
Gingeroli koje sadrži stimulišu cirkulaciju krvi. Za razliku od drugih začina koji greju, svež koren đumbira može da se koristi i kao čaj. Jednostavno kuvajte dve šolje vode i pet do sedam kolutića svežeg korena đumbira oko 15 minuta. Oplemenite limunovim sokom i medom po želji.
5. Cimet
Za Evropljane je poreklo ovog začina dugo bilo misterija. Samo su trgovci znali da je slatka kora cimeta unutrašnja kora azijskog drveta. Cimet je stigao u Evropu Putem začina 1600. godine pre nove ere. Fina aroma inspirisala je kuhinju srednjeg veka. U francuskoj kuhinji tog vremena više od polovine svih jela i sosova pripremalo se s cimetom. Što su štapići cimeta tanji, finiji i lakši, to su kvalitetniji.U tradicionalnoj kineskoj medicini, popularni začin se često koristi kada imate osećaj hladnoće, jer može da odagna „unutrašnju hladnoću“ koju zimi često osećamo.
6. Zvezdasti anis
Začini su lekovite biljke za naše živote i zvezdasti anis je zasigurno jedna od njih. Lep začin izazvao je senzaciju na ruskom carskom dvoru u 17. veku, gde su vladari voleli da njime začine svoj čaj. Zvezdasti anis je zvezdasti plod zimzelenog drveta koje može da naraste do osam metara u visinu i da živi više od 100 godina. Jedno drvo zvezdastog anisa daje do 40 kg ploda godišnje. Zvezdasti anis je bogat esencijalnim uljima, posebno anetolom. Po ukusu je sličan komoraču i anisu.Zvezdasti anis takođe ima notu sladića i jasnu oštrinu; veoma je slatkog ukusa. Ukus mu je svež i prijatan. Koristi se ceo, u komadima ili samleven. Uglavnom ga upotrebljavamo za pečenje. Zvezdasti anis je neophodan za začin koji čini pet biljaka. On začinjava ribu i morske plodove, pojačava slatkoću bundeve, praziluka i korenastog povrća. Zvezdasti anis koristi se kao komponenta nekih lekova protiv gripa i kaže se da ima pozitivan efekat na respiratorni trakt.
Osim toga, kaže se da, kao i cimet, blagotvorno utiče na varenje.
Recept za zimu: začinjeno vino ili bezalkoholni punč od borovnice
Recept za zimu: začinjeno vino ili bezalkoholni punč od borovnice
Sastojci
2 litra crnog vina ili soka od borovnice1 kašika cimeta u prahu
6 komada zvezdastog anisa
3/4 kašike đumbira u prahu
1 kašičica mlevenog muskatnog oraščića
1 kašičica mlevenih karanfilića
1 kašičica majorana
1 kašičica kardamona
1 kašičica crnog bibera
175 grama meda
Priprema
Sastojke sjediniti i staviti da provre, ostaviti da odstoje 15 minuta, pažljivo procediti i na kraju umešati med.
