Umeće disanja: uz odgovarajuću tehniku disanja do više dobrobiti

Stručnjakinja za umeće disanja Florentina Vedernjak u Beču održava svoje radionice umeća disanja u okviru kojih uklanja stres, anksioznost i unutrašnju napetost. Za ACTIVE BEAUTY pojašnjava kako umeće disanja može da nam obezbedi više zdravlja..

Šta je umeće disanja?

Umeće disanja ili breathwork praksa je u okviru koje se koriste tehnike disanja da bi podstakle emocionalno i telesno zdravlje. Zasniva se na principu prema kom naše disanje ima direktan uticaj na naše zdravlje. Premda je umeće disanja zasebna tehnika s različitim pristupima, neretko se kombinuje s jogom i meditacijom.

Koje su najpoznatije tehnike?

• pranajama: uz ovu tehniku disanja iz joge možete da postignete kontrolu nad tehnikom svog disanja.
• holotropsko disanje: metoda kontrolisanog disanja neretko je praćena muzikom i omogućava emocionalno i psihičko zalečenje. Pritom se diše duboko i brzo, bez pauza između udaha i izdaha.
• koherentno disanje: lagano, ujednačeno ritmično disanje, koje se sastoji od otprilike pet udisaja u minuti, umiruje nervni sistem i usporava otkucaje srca.
• transformaciono disanje: rešavaju se emocionalne blokade.
• metoda Wim Hof: specijalna tehnika disanja u kombinaciji s izlaganjem hladnoći i s meditacijom, a sa ciljem povećanja mentalne otpornosti.

Kako funkcioniše rad na disanju?

Disanje načelno može da se podeli u tri kategorije:

1. U prvu kategoriju svrstava se funkcionalno disanje, a to znači nesvesno disanje koje telo izvodi automatski. Premda se to svakako dešava, brojni ljudi usvojili su nezdrave obrasce, poput previše plitkog disanja ili disanja na usta, što opterećuje telo. Kod žena se neretko viđa da gotovo uvek nesvesno uvlače stomak, a potom ga opuštaju. To je znak da se dijafragma ne pomera dovoljno. Pri ovakvom disanju ramena se često blago podižu.
2. U drugu kategoriju svrstavaju se svesne vežbe koje se integrišu u svakodnevne aktivnosti. Duboko disanje u stresnim situacijama, ali i obrasci kratkog disanja, mogu da se vežbaju. Tako bi, na primer, uvek trebalo da duže udišete i izdišete. Naše telo u tom slučaju može da proizvede više CO², usled čega se aktivira parasimpatički nervni sistem. Takvo disanje automatski opušta.
3. U treću kategoriju uglavnom se svrstava meditacija disanjem s određenim ciljem. To mogu da budu mentalna jasnoća ili samo meditacija. Nekada je cilj i da se dosegnu druga stanja svesti.

U svojim grupama pokazujem kako da se nauči tehnika disanja i kako pravilnim disanjem da se unapredi kvalitet života. Obično se koristi tehnika disanja koja je podeljena u dva dela. Reč je o kontrolisanoj, sporoj tehnici hiperventilacije koja aktivira simpatički nervni sistem. Namerno izazivamo reakciju na stres. Celo telo počinje da trne. Ruke i stopala mogu da se grče ili može da nam se zavrti u glavi, a sve se to dešava dok je telo u ležećem položaju. Najčešće svesnim bavljenjem udahom izazivamo brojna osećanja. Potom sledi faza odmora u kojoj polako i svesno dišemo kako bismo se ponovno opustili. Dugoročno, od ovoga će koristi imati celo telo, nervni sistem, osećaj sopstvenog tela, a pomaže i svakodnevna primena ove tehnike disanja.

Za koga umeće disanja nije prikladno? Može li da postane opasno?

U načelu, ovakvo disanje odgovara svima, ali ja to ne radim sa trudnicama. Telo tokom trudnoće ne sme da se aktivira namernim izazivanjem reakcija na stres, jer bi to moglo da dovede do komplikacija. Naravno, postoje i tehnike disanja za trudnice koje opuštaju, a čak mogu da im pomognem da se lakše nose s bolovima tokom porođaja. Ipak, to su opuštajuće, manje intenzivne tehnike.
U slučajevima trauma takođe morate da budete na oprezu. Ako svesno dovedete ljude u stanje nalik transu do kog dovodi hiperventilacija, korišćenjem tehnika disanja kao što je rebirthing ili holotropsko disanje, svest može da se proširi, ali može da bude i retraumatizovana. Zato morate unapred da razgovarate o tome šta tačno može da se desi. Ponekad može da se desi grčenje prstiju ili usta, što može da bude zastrašujuće, ali ljudi bi trebalo da prethodno nauče da se oslobode takvih fizičkih reakcija.

Koje vežbe disanja su bezbedne za izvođenje kod kuće?

Preporučujem vežbu disanja box-breathing ili pak disanje 4–7–8. Box-breathing je disanje nazvano prema zamišljenom kvadratu istih dužina stranica i ono podrazumeva da udišemo četiri sekunde, zadržavamo dah četiri sekunde, izdišemo četiri sekunde, zadržavamo dah četiri sekunde. Disanje 4–7–8 deluje na sličan način. Udišemo četiri sekunde, zadržavamo dah sedam sekundi i izdišemo osam sekundi.

Ako želite da isprobate vežbu za jutarnje aktiviranje, može da probate dijafragmalno disanje: zauzmete položaje mačke i krave koje ste naučili u jogi. Dok sedite, umesto da klečite na kolenima i laktovima, savijajte leđa u mačji položaj, a zatim ih izvijte. Kada izdišete, saginjete se napred, dok udišete sedite. Ova vežba vas razbuđuje i daje vam energiju ujutro.

Da li disanje igra ulogu u somatskom treningu?

Psiholog Peter Levine proučavao je kako se životinje nose sa situacijama kada im je život u pitanju. Mnogo češće od nas su u takvim situacijama, a ipak ređe manifestuju znake posttraumatskog stresnog poremećaja. Zato je želeo da sazna kako se životinje nose sa stresom i postavio je teoriju da životinje ublažavaju stres pomoću svog tela. To su strategije poput siktanja, grebanja, udaranja, bežanja, sakrivanja, vrištanja. Naravno, takvi obrasci ne uklapaju se u naše društvene norme, a to za nas ljude znači da se gotovo uvek smrznemo u posttraumatskim ili stresnim situacijama, što traumi omogućava da se doslovno zadrži u telu. Somatski trening ima za cilj oslobađanje, a disanje pomaže, jer se aktivnim tehnikama namerno dovodite u stresne situacije. Dozvolite sebi da uhvatite korak sa svim tim reakcijama, a zatim ih pustite napolje u obliku emocija kao što su plač, vrištanje, kretanje ili nešto slično. U tom pogledu postoji preklapanje sa somatskim treningom.