Telesni signali: šta naše telo želi da nam kaže?

Šta su to telesni signali?

Telesni signali usko su povezani s intuicijom. Intuitivno osećamo šta našem telu treba u nekom trenutku. Nažalost, ono ne može doslovno da razgovara s nama, zbog čega neretko šalje upozorenja koja nisu uvek usklađena s našim svakodnevnim životom. Tako, na primer, ponekad znamo da se osećamo umorno baš onda kada smo zapravo veoma zauzeti na poslu, dosadna prehlada nas ulovi baš kada smo planirali da idemo na koncert, ili pak nemamo apetit kad odemo u restoran. To i jesu razlozi zbog kojih toliko često ignorišemo sopstvene telesne signale – jer ne želimo da nas usporavaju. Ali uvek treba imati na umu da naše telo govori o svojim, a time ujedno i o našim potrebama. Ako te signale predugo ignorišemo, obično nam to i stigne na naplatu.

Kako možemo da prepoznamo telesne signale?

Naše telo neprestano šalje poruke iz kojih možemo da zaključimo kako je i šta mu je potrebno. Važno je da se upoznamo sa značenjem telesnih signala. Donosimo nekoliko primera tipičnih telesnih signala i njihovih uobičajenih uzroka koje bi trebalo da prepoznajete:

1. Napetost u mišićima

Budite li se već ujutro s osećajem napetosti u mišićima? Pre svega treba istaći da je to vrlo neprijatan osećaj i u svakom slučaju moramo da ga shvatimo ozbiljno. Ovo su neki od razloga za osećaj napetosti u mišićima:

• psihički faktor poput stresa
• premalo kretanja
• nepovoljno, monotono kretanje
• nepravilno opterećenje jedne strane tela
• opšta preopterećenost

2. Bolovi u leđima

Bol u leđima telesni je signal koji može imati različite uzroke:

• nedovoljno fizičkog vežbanja i dugotrajno sedenje
• napetost u mišićima
• akutna diskus hernija
• psihičko opterećenje

3. Lupanje srca

Rad srca deo je autonomnog nervnog sistema. To znači da ga, baš kao i rad sistema za varenje, na primer, ne možemo svesno kontrolisati. Kada se borimo s lupanjem srca i unutrašnjim nemirom, ovi telesni signali mogu da ukazuju na sledeće:

• hipertireoza
• hormonalne promene (npr. u pubertetu, trudnoći i menopauzi)
• stresne situacije
• uzimanje određenih lekova

Naravno, problemi sa srcem mogu da imaju i ozbiljne medicinske uzroke, pa se oko njih uvek treba posavetovati s lekarom.

4. Problemi s varenjem

Ako patite od čestih proliva, zatvora, gasova, podrigivanja ili gorušice, trebalo bi da porazmislite o sledećim faktorima koji mogu da poremete varenje:

• stres i psihičko opterećenje
• nedovoljno kretanja
• nezdravi životni stilovi

Ali budite oprezni, i u ovom slučaju nužno je da potražite savet lekara ako imate snažne ili dugotrajne tegobe.

5. Glavobolje

Premda Gugl često želi da nas natera da verujemo u nešto drugo, glavobolje obično imaju sasvim bezazlene ili svakodnevne razloge:

• nedovoljan unos tečnosti
• sunčanica
• stres
• loša ishrana
• trajna buka
• promena vremena
• poremećaji spavanja
• emocionalno opterećenje
• menstrualni ciklus
• prezategnuta kosa, pritisak rajfa za kosu itd…

Naravno, postoji znatno više telesnih signala koje možete i te kako da prepoznate ako svesno slušate svoje telo. Međutim, za sve tegobe, bez obzira na to da li su one psihičke ili fizičke, važno je da prvo potražite savet lekara kako biste isključili ozbiljne bolesti.

Kako bolje da uočavamo telesne signale?

U našoj meritokratiji telesni signali neretko bivaju potisnuti ili jednostavno nisu dovoljno ozbiljno shvaćeni. Posledično, delimično smo zaboravili kako da verujemo svome telu i kako da opažamo njegove signale. Sledeći saveti mogu da vam pomognu u tome da se snažnije povežete sa svojim telom:

1. Bolje osećati sebe

Vežbe disanja, poput kontrolisanog disanja iz stomaka, meditacije ili autogenog treninga, kao i joge, taj-čia ili či-gonga mogu nam pomoći u usmeravanju fokusa na unutrašnji svet. Mnogo podsticaja u tom smislu donosi knjiga „Tvoje te telo štiti. Veruj svojoj intuiciji“ (Goldegg Verlag) kouča Klaudije Klojhofer. Između ostalog, ona preporučuje da dosta boravimo na otvorenom: „To nas umiruje i zbližava nas s našom sopstvenom prirodom.“

2. Intuitiva ishrana

Kada osećamo glad, a kada sitost? Koja je hrana dobra za nas? Često zaboravljamo da jedemo intuitivno zbog navika kao što su: jedenje dok tanjir ne ostane prazan, brojanje kalorija, držanje dijeta, praćenje nutricionističkih trendova kao što je izbacivanje ugljenih hidrata i držanje frižidera punim. Šta pomaže: jedite samo kad ste vrlo gladni. Pripazite i na to da žeđ često zamenjujemo sa glađu. Uvek pravite male pauze dok jedete kako biste osetili da li ste već siti. Odvojite vreme za jelo (i ne dopustite da vam pritom nešto odvraća pažnju) jer se samo tako može uživati u hrani, osećati njen miris i uživati u njenom ukusu. Posle obroka proverite: osećate li sitost? Jeste li puni energije ili više osećate umor? Posebno je u početku preporučljivo da izbegavate gotove proizvode, jer mnogi sastojci poput šećera, masti, soli i pojačivača ukusa utiču na prirodni osećaj sitosti.

3. Miran san

Metabolizam se usporava, telesna temperatura opada: sada je vreme za odmor. Međutim, mnogi faktori poput veštačkog osvetljenja ili radnog vremena ometaju naš prirodni ritam. U skladu s tim, tu su i posledice: umorni smo, razdražljivi, neusredsređeni, manje efikasni. Prema istraživanju spavanja, redovno dremanje deo je naše osnovne biološke opreme. Međutim, to je teško spojivo sa stvarnim životom većine ljudi. Evo na šta još možemo da obratimo pažnju: omogućite sebi trenutke opuštanja i osećaj zaštićenosti u okviru rituala pre spavanja. Najbolje je da izbacite televizor ili pametni telefon iz spavaće sobe.

Alkohol, teški obroci ili glad takođe sprečavaju miran san. Održavanjem približno istog dnevnog ritma radnim danima i vikendom izbegava se mini džet-leg.