PMDS: šta stručnjaci kažu da treba da znate o teškom obliku PMS-a

Jedna od 20 žena svakog meseca pati od PMDS-a, predmenstrualnog disforičnog poremećaja. Teži oblik PMS-a vidljiv je na izraženim psihičkim i telesnim simptomima i može ozbiljno da ograniči obolele u privatnom i profesionalnom životu. O terapijskim pristupima, uzrocima i dijagnozi razgovarali smo s dvoje stručnjaka.

Naše stručnjakinje

Prof. dr Christine Kühner je psihoterapeutkinja i pomoćna profesorka kliničke psihologije i psihoterapije na Medicinskom fakultetu u Mannheimu. U ovom tekstu objašnjava za ACTIVE BEAUTY psihološku stranu PMDS-a, predmenstrualnog disforičnog poremećaja.

Dr Eva Lunzer-Mühl specijalistkinja je ginekologije i akušerstva s ordinacijom u Salcburgu. Veliku važnost pridaje odnosu poverenja sa svojim pacijentima. Posebno joj je važno da „pruži podršku mladim devojkama koje postavljaju pitanja o prvoj ljubavi”. Daje odgovore na ovu, ali i mnoge druge teme, kao što su kontracepcija, trudnoća i seksualnost na activebeauty.rs. Za ovaj tekst ACTIVE BEAUTY objašnjava predmenstrualni disforični poremećaj PMDS iz ginekološke perspektive.

Šta je PMDS?

Skraćenica PMDS označava predmenstrualni disforični poremećaj. Pet do sedam posto svih žena pre menstruacije pati od teških psihičkih i fizičkih simptoma koji im onemogućavaju suočavanje sa svakodnevnim životom. „PMDS može da se pojavi u bilo koje vreme između vaše prve menstruacije i menopauze, posebno posle prestanka uzimanja pilula ili nakon porođaja. Često je hroničan ili se povremeno vraća”, objašnjava prof. dr Christine Kühner, psihoterapeutkinja i vanredna profesorka kliničke psihologije i psihoterapije na Medicinskom fakultetu u Mannheimu.

Tipični simptomi za PMDS

„U drugoj polovini ciklusa žene koje pate od PMDS-a prvenstveno se bore s depresivnim raspoloženjem, razdražljivošću, plačljivošću, a često i sa ljutnjom i agresijom. Žene s PMDS-om često se osećaju kao drugačije osobe ili ih ljudi oko njih tako doživljavaju. Kada nastupi menstruacija, simptomi se odjednom povuku”, objašnjava ginekološkinja dr Eva Lunzer-Mühl.

Dok PMS rezultira prilično nespecifičnom slikom simptoma, predmenstrualni disforični sindrom sastoji se od specifičnih dijagnostičkih kriterijuma:

velike promene raspoloženja
razdražljivost do ljutnje, agresije i svadljivosti
izraziti strah
napetost
depresija
nedostatak motivacije
teškoće s koncentracijom
umor i iscrpljenost
poremećaji spavanja
žudnja za hranom
osećaj preopterećenosti
zadržavanje vode
osetljivost dojki

„Oko 15% žena pati od blagog oblika, s čim i one i njihova okolina lako žive. U oko 5% do 7% slučajeva poremećaj je toliko jak da izgleda kao da je jedva moguće nositi se sa svakodnevnim životom u drugoj polovini ciklusa. Nije neuobičajeno da se žene u ovoj fazi povuku, postanu plačljive i izrazito razdražljive. Često imamo manjak koncentracije i nizak nivo samopoštovanja”, saznajemo od dr Lunzer-Mühl.

Kako se dijagnostikuje PMDS?

Pogođene žene često moraju da izdrže dugo razdoblje podnošenja tegoba pre nego što dobiju tačnu dijagnozu, zato što mnogima koji ih leče PDMS još nije dovoljno poznat. „Korisno je voditi kalendar menstrualnog ciklusa tokom dva ili tri ciklusa“, preporučuje stručnjakinja Christine Kühner. „Procenom kalendara, PMDS može da se razlikuje od drugih bolesti kao što su depresija ili anksiozni poremećaj, koji se takođe često pogoršavaju neposredno pre menstruacije.“

Ako sumnjate da imate PMDS, treba da se obratite svom ginekologu.

Šta izaziva PMDS?

„Pretpostavljamo da postoje biološki, kao i društveni i psihološki uzroci. Glavni okidač PMDS-a je povećana osetljivost na normalnu fluktuaciju ženskih polnih hormona estrogena i progesterona u drugoj polovini ciklusa. Pogođene žene imaju normalnu hormonsku aktivnost, ali osetljivije reaguju na fluktuacije“, opisuje Kühner. „Trauma iz detinjstva takođe može da igra važnu ulogu.”

Šta možemo da uradimo protiv PMDS-a?

Metoda lečenja zavisi od težine simptoma. Kod blažih simptoma, jednostavna promena načina života može da ima pozitivan učinak:

regulisan ritam dana i noći
zdrava ishrana
kretanje
izbegavanje alkohola i nikotina
strategije samopomoći
vežbe svesnosti
higijena spavanja i dovoljno sna
metode opuštanja
razdoblja odmora i smanjenje stresa
uzimanje belog luka ili kalcijuma (posle konsultacije s ginekologom)

U težim slučajevima može da pomogne samo stručna podrška kod koje se koriste sledeće metode lečenja:

pilula s najkraćim mogućim razdobljem bez hormona ili bez prekida uzimanja tableta: „Uzimanje oralnih kontraceptiva često pomaže da se simptomi povuku. Ovde je najbolja preporuka da se primeni dugi ciklus (bez pauze za tablete) kako bi se izbegao pad polnih hormona i time podstakli simptomi”, objašnjava dr Lunzer-Mühl.
psihoterapija (kombinacija drugih metoda lečenja) s fokusom na bihevioralnu terapiju i tehnike opuštanja.