Ovo su razlozi koji govore u prilog šumskom kupanju

Duboko udahnite i dozvolite okolini da deluje: to je dovoljno za duboko opuštanje. Barem kada se nalazimo u šumi. Naučne studije su pokazale da efekat odmora u šumi nastupa već nakon nekoliko minuta, piše lekar Maksimilijan Mozer (Maximilian Moser) u knjizi „Zdravi kao dren snagom šume“ („Kerngesund mit der Kraft des Waldes“) (izdavač Servus-Verlag). Da ne govorimo o sportu u šumi. Takozvano šumsko kupanje u Japanu se zbog toga smatra oblikom terapije. Prikupili smo dobre razloge za to da se češće odmarate u prirodi:

Četiri pozitivna efekta koje šumsko kupanje ima na nas

1. Šuma pomaže regeneraciju

Bujno zelenilo smreke, hrasta, paprati i mahovine ne samo da se dopada deci već i popravlja naše raspoloženje. Predivni oblici drveća i zemljani mirisi predstavljaju nežne opažaje koji deluju opuštajuće na um. Možemo čak i da vežbamo ravnotežu dok naša stopala koračaju preko neravnog, mekog šumskog tla.
Tačno je, dakle, da je priroda bolje igralište. Sve u svemu, šumsko kupanje nam pomaže da se regenerišemo, kao što to čini san. Sjedinjenjem s prirodom možemo bolje da prihvatimo tok života i naučimo da otpustimo. Telo i duša mir najbolje pronalaze u šumi.

2. Kombinacija mirisa koja umiruje i osnažuje

Veliku ulogu u pozitivnom dejstvu šume igraju terpeni. To su transmiteri koji se nalaze u eteričnim uljima drveća pomoću kojih ono međusobno komunicira. Tokom šetnje kroz šumu, šumskog kupanja, mi upijamo ovu mešavinu mirisa preko naše kože. Kao posledica toga naše srce kuca sporije, vegetativni nervni sistem i imunitet se umiruju, otpornost se povećava.
Krvni pritisak i hormon stresa kortizol se smanjuju – možda zbog toga što u šumi nismo preplavljeni nadražajima. Na taj način bolje sagledavamo i reflektujemo sebe.

3. Orkestar drveća protiv stresa

Tišina šume protkana je zvucima pucketanja grana i iglica koje opadaju: umirujući zvukovi koji nas prate tokom šumskog kupanja. Četinari posebno utiču na nas ljude, kaže inženjer šumarstva Ervin Toma (Erwin Thoma): „Medicinsko dejstvo proučavano je naročito na četinarima. To, međutim, ne znači da lišćari manje utiču na nas jer šuma deluje na ljude kao orkestar koji svira predivan koncert. Da bi se postigao pun efekat, potrebna je raznolikost.“

4. Priroda kao utočište i uravnoteženost

„Ljudska bića su se razvila iz prirode: mi bukvalno dolazimo iz šume. Duboko u našim ćelijama sačuvana je informacija da nas drveće štiti“, kaže ekspert za drveće Toma. Mnogi od nas danas žive daleko od prirode, u većim i manjim gradovima.
Neki smatraju da otuđenje od prirode dugoročno nije dobro za nas, kaže Toma. Ipak, postoji uteha: „Ljudi mogu dobro da se nose sa kratkoročnim teškoćama. Ali samo ako pronađu ritam između stresa i opuštanja. Zato je važno da što češće puštamo prirodu u svoj život.“