HPV: 5 važnih faktora koje bi trebalo da znate
Humani papiloma virusi (HPV), ili skraćeno HP-virusi, najčešći su polno prenosivi virusi. Infekcija je uglavnom bezopasna. Samo neke vrste virusa mogu da izazovu ozbiljne bolesti poput raka grlića materice. Ovo nam pojašnjava specijalistkinja ginekologije i akušerstva dr Eva Lunzer-Mühl.
Šta je HPV i kako da se od njega najbolje zaštitimo objašnjava ginekološkinja i akušerka dr Eva Lunzer-Mühl.
1. Šta je HP-virus i kako nastaje HPV?
HPV je skraćenica za humane papiloma viruse kojih je poznato više od 200 vrsta. Neki tipovi HPV-a napadaju ćelije sluznice, od kojih oko 40 zahvata polne organe. Ovi HP-virusi mogu da izazovu polno prenosive infekcije (PPI). Obično se prenose tokom nezaštićenog polnog odnosa i takođe tokom oralnog seksa. Toliko su česti da će se oko 80 posto svih polno aktivnih ljudi širom sveta njima zaraziti tokom života, osim ako se protiv njih ne vakcinišu.
I muškarci i žene mogu da se zaraze HPV-om i, u retkim slučajevima, razviju ozbiljne bolesti. Trudnice koje su pozitivne na HP-virus ponekad ga prenose na svoje dete tokom porođaja. Prema aktuelnoj studiji Univerziteta u Montrealu, posle prvih šest meseci života virusi više ne mogu da se otkriju kod beba.
2. Kada HPV može da izazove rak, posebno rak grlića materice?
Većina genitalnih infekcija HPV-om javlja se bez simptoma, prolazi nezapaženo i samo od sebe. To je zato što se imuni sistem bori protiv virusa i infekcija se eliminiše posle jedne do dve godine.
Virusi mogu trajno da se otkriju samo kod malog broja obolelih: neki tipovi HPV-a mogu da izazovu bezopasne genitalne bradavice, odnosno bradavice na genitalnom području. Druge vrste HPV-a mogu da promene ćelije. Tokom razdoblja od nekoliko godina to može da se razvije u prekancerozne lezije ili rak, najčešće rak grlića materice.
3. Koji simptomi se javljaju kod infekcije HPV-om?
Većina HPV infekcija ne izaziva nikakve specifične simptome. „Zato je još važnije da redovno odlazite na preglede“, objašnjava ginekološkinja. Tamo se proveravaju promene ćelija na grliću materice, a u nekim slučajevima uzima se i uzorak tkiva kako bi se ono mikroskopski pregledalo. Može i da se uradi HPV-test. To znači da se uzorci šalju u laboratoriju, gde mogu da se detektuju virusi.
Simptomi genitalnih bradavica često uključuju svrab i tvrde kožne izrasline nalik na bradavice na području genitalija. Genitalne bradavice načelno su bezopasne, ali treba uvek da ih pregleda lekar. Često dolazi do infekcije opasnim tipovima virusa koji mogu da dovedu do ozbiljnih promena ćelija i prekanceroznih lezija u spoljnom području stidnih usana.
Dodatni savet: redovni pregledi važni su i za rano otkrivanje raka prostate ili dojke.
4. Kako možete da se zaštitite od HPV-a?
Prezervativi smanjuju rizik od zaraze virusima tokom polnog odnosa. Oni takođe štite od drugih polno prenosivih bolesti. Međutim, prezervativi ne nude potpunu zaštitu od HPV-a. Takođe se savetuju ponovljeni ginekološki pregledi, kao i dobra lična i intimna higijena. „Redovno perite genitalno područje, a dovoljno je i samo vodom“, savetuje ginekološkinja. Muškarci bi takođe trebalo da stalno uklanjaju nečistoću ispod prepucijuma. Preventivno može da deluje i jačanje imunog sistema, kao i izbegavanje nikotina.
5. Da li je HPV izlečiv i kako se leči HP-virus?
Ne postoji lečenje HPV infekcije. Prevencija je stoga najbolja zaštita. Međutim, genitalne bradavice izazvane virusom mogu lako da se leče. Uklanjaju se medicinski ili nestaju nanošenjem kreme kod kuće, uz propisanu terapiju. Ako je HP virus promenio ćelije ili doveo do prekanceroznih lezija, razvoj raka može da se spreči lečenjem. Promenjeno ćelijsko tkivo se uklanja, posle čega su obično potrebne redovne kontrole. Ako se rak grlića materice već razvio iz prekanceroznih lezija, šanse za oporavak medicinskim terapijama vrlo su velike ukoliko se rano otkrije. Međutim, ova vrsta raka može da bude fatalna.
