Koji su tipični simptomi raka dojke?

Rak dojke u ranom stadijumu uglavnom nema simptoma. Upravo zato je važno redovno palpacijom proveravati dojke i odlaziti na preventivne preglede. Prema Nemačkom društvu za kancer, žene treba da obrate pažnju na sledeće naznake:

  • Čvorići u dojkama: mogu da se napipaju tek pri veličini od jednog do dva centimetra. Ako čvorić deuje čvrsto, nepomično i ako je praćen promenama na koži i udubljenjima, to bi mogli biti znaci kancera. Ipak, postoje i dobroćudni čvorići u dojkama koji su pri dodiru pomični i mekši na ivicama. Zavisno od faze ciklusa, mogu biti bolni na dodir. Pritom je uglavnom reč o takozvanim fibroadenomima ili cistama.
  • Promene na bradavicama dojki: ako se bradavica odjednom uvuče, cela ili na jednom mestu, ako su bradavice upaljene, ako iz njih curi iscedak ili krv, moguće da je reč o naznaci.
  • Promenjena veličina dojki: kod većine žena dojke su različite veličine. Ako primetite kako vam se veličina jedne dojke promenila, budite na oprezu. Još jedan moguć simptom raka dojke jeste različit izgled dojki kada stanete nagi ispred ogledala i podignete obe ruke u vazduh. To znači da će jedna od dojki izgledom ili oblikom biti drugačija od druge dok držite ruke u vazduhu.
  • Znaci na koži: ako je koža na nekim delovima dojke uvučena, ako ima vrlo duboke pore, postojano crvenilo ili ako je upaljena, sve to mogu da budu simptomi raka dojke.
  • Otoci ispod pazuha: mogu da upućuju na to da se rak proširio i da je zahvatio limfne čvorove.

Ako nastupi jedan od ovih ili više simptoma, trebalo bi da potražite savet ginekologa ili ginekološkinje koji će vas uputiti na dalje pretrage i razjasniti postoji li zaista sumnja na rak dojke ili ne postoji.

Kako žene pozitivnim stilom života mogu da preveniraju rak dojke?

Zdravim stilom života možete da smanjite lični rizik za razvoj raka dojke. U tu svrhu Evropski kodeks protiv raka propisao je dvanaest smernica. Pomoću njih i dalje ne možete tek tako u potpunosti da izbegnete neku bolest, jer i faktori kao što su, na primer, geni ili hormoni igraju relevantnu ulogu. Međutim, zdrav način života smanjuje rizik od razvoja raka, a time i raka dojke, u onoj meri u kojoj možete sami da ga kontrolišete.

Na šta žene treba posebno da pripaze kako bi maksimalno smanjile rizik od raka dojke:

  • nemojte da pušite i pobrinite se za to da vaš dom ne bude zagađen dimom
  • krećite se svakodnevno, ako možete, sedite što je moguće manje
  • redovno se bavite sportom
  • pripazite na zdravu telesnu težinu i uravnoteženo se hranite
  • smanjite ili, još bolje, izbegavajte alkohol
  • dojenje smanjuje rizik od razvoja raka dojke kod majki
  • dugogodišnja primena sintetičkih hormona, poput pilula, povećava individualni rizik od razvoja raka dojke.

Preporuka za čitanje: Otkrijte koja sredstva zaštite od neželjene trudnoće postoje i kako funkcioniše prirodna zaštita.

Kako i koliko često bi žene trebalo da opipavanjem kontrolišu dojke?

U idealnom slučaju, žene bi svoje dojke trebalo da opipavaju jednom mesečno i tako obave samopregled. Vaša ginekološkinja ili ginekolog objasniće vam kako možete da obavite samopregled ili da se informišete online kod institucija i udruženja koji su posvećeni toj bolesti. Ipak, obratite pažnju na to da samopregled palpacijom dojki nije pregled ranog otkrivanja, ne zamenjuje mamografiju, nego je dodatna metoda predostrožnosti.

Redovna samopalpacija posebno je važna kako biste između godišnjih preventivnih pregleda napravili sliku aktuelnog stanja vaših dojki i kako biste osvestili zdravstveno stanje dojki i sopstvenog tela. Najbolje je da samopregled obavite za vreme menstruacije ili odmah posle nje. Korisno je pritom znati da rak dojke najčešće nastupa u spoljnom gornjem delu dojki, odnosno između pazuha i ključne kosti.

Kakav je na dodir zloćudni čvorić na dojkama? Odnosno, kako izgleda rak dojke?

Rak dojke u ranom stadijumu često dugo ne izaziva nikakve tegobe ili bolove. Ne mora nužno ni da se napipa. Mogući nespecifični simptomi, posebno kada nastupe jednostrano, u svakom slučaju moraju da se razjasne s lekarom. U to se ubrajaju otoci nejasnog porekla, napetost kože, preosetljivost, crvenilo ili pregrejanost dojki. Kada su obe dojke otekle i kada osećate tegobe koje su povezane s menstrualnim ciklusom, uglavnom su uzroci hormonskog porekla.

Povremeno ili kako bolest napreduje, može da se pojavi zatežuć ili tup bol na mestu zahvaćenom kancerom. Zavisno od stepena bolesti, tumor može da se nazire kroz kožu ili može da uraste u muskulaturu dojki. Ako tumor zahvati nervne puteve ili nervni pleksus, to može da rezultira vrlo jakim bolom.


Koji su simptomi uznapredovalog raka dojke?

Ako je rak dojke uznapredovao, metastaze mogu da izazovu dodatne simptome, zavisno od zahvaćenog organa: bolove u kostima, poteškoće s disanjem ili žuticu. Simptom metastaza u grudima pre svega može da bude umor u kombinaciji s ekstremnom iscrpljenošću. Ako je umor postojan, uprkos kretanju, urednoj higijeni sna, uravnoteženoj ishrani i tehnikama opuštanja, u svakom slučaju porazgovarajte sa svojom izabranim lekarom.

Koji preventivni pregledi postoje za rak dojke?

Mamografija je aktuelno najbolja metoda ranog otkrivanja raka dojke. Pritom se dojke pregledaju pomoću rendgena koji otkriva male tumorske tvorevine koje ne mogu da se opipaju. U većini evropskih zemalja postoje programi ranog otkrivanja raka dojke koji motivišu žene na redovne mamografske preglede.

Koje su šanse za izlečenje od raka dojke?

Što se rak dojke ranije otkrije, to su veći izgledi za izlečenje. Prognoze se određuju zavisno od veličine tumora, njegove vrste i agresivnosti, odnosno od toga da li se već proširio na limfne čvorove ili druge organe. U većini slučajeva grudi pri operativnoj terapiji mogu da ostanu očuvane. Uz medicinsko lečenje, od pomoći može da bude i psihološka terapija u okviru koje može da se nauči kako da se lakše nosite s dijagnozom, samom bolešću ili raznim propratnim simptomima.