Voleti sebe!

Ljubav prema samom sebi je važna spoznaja. Pomaže u promeni sopstvene perspektive u odnosu na sebe. Umesto mana, za promenu stavljaju se prednosti u središte našeg postojanja. Efekti su ogromni.

Ko plaća sve račune modernoj ženi, sastavlja joj IKEA police, pomaže joj da se reši problema, majstorski kuva njena omiljena jela i uvek kada joj je potrebno ima pakovanje spremljenih maramica? Tačno: ona sama. U stvari, stalno se susrećete sa ženskim univerzalnim talentima koji izgledaju kao da su sada izašle iz modnih časopisa, uspešne su u svojim poslovima, savršene su u svom domaćinstvu, s ljubavlju odgajaju svoju decu, usput trče maraton a ipak nikada na kraju dugog dana samu sebe ne potapšu po ramenima i kažu: „Ovo si odlično uradila!“ Umesto toga, nezadovoljna stoji pred ogledalom i kritikuje samu sebe jer imaju bubuljicu na nosu. Ili malo zaobljenije bokove. Ili nekoliko bora oko očiju.

Ružna sam

Ove reči izgovorene samoj sebi su internacionalno rasprostranjene. Britanska fitnes instruktorka Irene Estry i psiholog Emma Kenny zamolili su 100 žena iz Britanije različitih godina da nose tokom jedne nedelje uređaj za brojanje. Trebale su ga koristiti kad god negativno misle na račun svog izgleda. Šokantan rezultat: Učesnice su uređaj koristile u proseku 36 puta dnevno. Nemačka profesorka psihologije Monika Sieverding upoređivala je muškarce i žene u simuliranim intervjuima za posao. Muški ispitanici smatrali su se uspešnijim što su imali bolje performanse. U slučaju ženskih ispitanica, ova veza je bila potpuno neprimetna: one su same sebe neprestano potcenjivale. A dvostruki teret posao – porodica izgleda da kod njih uopšte nije povećao ponos na sopstvena dostignuća: Holandski istraživači sa Univerziteta u Tilburgu otkrili su u dugoročnoj studiji sa 85 000 norveških učesnica da majčinstvo čak snižava samopoštovanje. Mogući razlog: mnoge majke žele sve da urade savršeno. S jedne strane u korist njihove dece. Sa druge strane, za ispunjenje socijalnih očekivanja.

Žene su, kako se uvek kaže, društvena bića. Mi sebe ne vidimo samo kao pojedince, već i u kontekstu povezanosti sa drugima. Prihvatamo mišljenja ljudi iz našeg socijalnog okruženja. Upoređujemo se sa našim okruženjem. I obraćamo pažnju na detalje. Sve ove osobine čine da konstantno otkrivamo greške na sebi. Međutim fokusiranje na sopstvene nedostatke, stoji na putu sopstvenog samopoštovanja: „Ako se fokusiram i svoju pažnju usmerim na moje slabosti, moje samopoštovanje opada“, objašnjava bečki psihoterapeut Johanna Zierl. Nije ni čudo: svako ko samo sopstvene greške stavi u prvi plan, sam sebe gura u loše svetlo.

Ali i osnovne pretpostavke iz detinjstva, poput „Ja to ne zaslužujem, nisam vredna“, posebno su snažne među ženama. Pored toga, u današnje vreme postoje pogrešni uzori: „Stalno vidimo savršene žene u okruženju, kao što su platforme društvenih medija“, kaže Zierl. Bilo bi lako zaboraviti da vidite samo jednu sliku ili mali deo ove osobe i deo iz njenog života – to narušava percepciju i često čini ljude da izgledaju mnogo uspešnije i srećnije nego što to stvarno jesu. Još jedan ubica samopoštovanja: „Očekivanje da će me drugi smatrati sjajnom, vas čini zavisnom od toga da imate potrebu da budete od drugih prihvaćene.“
Kao i kod mnogih zavisnosti, i u ovim slučajevima posledice mogu biti kobne: „Ako sebe ne volim ili je u mnogim segmentima života premalo ljubavi prema samoj sebi, to vodi trajnoj devalvaciji samovrednovanja i nepoštovanja sebe, što može dovesti do depresije, poremećaja ishrane, poremećaja somatizacije“, mišljenja je stručnjak. Jedini izlaz iz ove drame jeste osloboditi se zavisnosti od mišljenja drugih – i vrednovati sebe i steći samouverenost.

Volim sebe

„Za neke ljubav prema sebi zvuči kao narcisoidan egocentrični slogan, za druge zvuči kao izreka, ali samoljublje nije ni narcisoidno, niti se podrazumeva“, piše u svojoj knjizi Fabian Wollschläger „Samoljublje je umetnost, energičnom metamorfozom prevladati strahove i učenje ljubavi prema sebi“. Njegov je moto: „Ljubav prema sebi je duboka spoznaja da smo oduvek bili savršeni i da ćemo večno biti savršeni.“
Da bismo to mogli prepoznati, prvo moramo promeniti sopstvenu perspektivu sebe. Umesto manjkavosti, treba promene radi staviti svoje prednosti u središte. „Ljubav prema sebi nije veština kojom su se neki srećnici rodili, dok je drugima ta sreća genetski uskraćena“, kaže Wollschläger. Prema rečima Johanna Zierl, samopoštovanje se zasniva na osnovu različitih faktora kao što su socijalizacija, veštine, sposobnosti, odnosi, izgled ili posao: „Razmislite u kojoj ste od ovih oblasti zadovoljni, usredsredite se i pokušajte da realnim koracima popravite nešto i u drugim oblastima.“
Sve uzore koji nam izgledaju perfektno je potrebno preispitati: „Koliko je realno upravljati svime i u svemu biti uspešan a da nešto drugo ne bude zanemareno, i da li bi to bilo vredno svega?“ Takođe je korisno sebe posmatrati kao posebnu individuu. „Svaka osoba je jedinstvena u svojoj interakciji sa ličnošću, sposobnostima i iskustvima“, mišljenja je Zierl. „Uz ovakav stav, takođe može biti mnogo lakše oprostiti sebi nešto od nesavršenstva ili tikove, ili čak zavoleti sebe takvim kakvi jesmo.“

Ponosna sam na sebe

Komplimenti upućeni samom sebi su takođe dobar način da se preusmeri pažnja sa bilo kakvih grešaka na sopstvene prednosti. Većini nas bi i te kako prijalo malo priznavanja naših kvaliteta. Johanna Zierl preporučuje da se oslobodite obrazaca: „Usredsredite se na područja vašeg života ili tela kojima ste zadovoljni i recite: „Ponosna sam na … “ Ili vodite neku vrstu dnevnika u kojem ćete tri puta dnevno uneti 3 boda na koja ste zbog sebe ponosni.“

A ako mislite da nemate tri boda? Pomaže pogled na pročitane poruke e-pošte ili aplikaciju koju koristite zbog postizanja samopouzdanja. Svugde je naveden vaš napredak na koji čovek može da se ponosi i čime može da se hvali. Šta kažete na primer „Čestitamo, dobro učinjeno!“ ili „Volim sebe!“ Ili samo: „Lepo je što postojim!“