Šta nas čini srećnima?

Ne postoji patentirani recept za zadovoljan život. Ali ima mnogo puteva koji dotle vode. U 3. delu naše serije – „Sreća“ – Christoph Schlick otkriva kako svesno možemo izazvati osećaj sreće.

Za neke je to položen ispit, za druge je to neko posebno ukusno jelo: sreća se javlja u mnogim oblicima. Međutim, šta to zaista znači? Kako da ostvarimo srećniji život?

Prema Dudenu sreća je „stanje unutrašnjeg zadovoljstva i ushićenja.“ Dobro smo raspoloženi kada se u mozgu aktivira sistem nagrađivanja. Budući da to pruža dobar osećaj, uvek ga želimo više. Tokom čitavog života čovek stremi ka sreći.

Istraživači smatraju da je sposobnost da osećamo sreću delimično genetski uslovljena. Na ostatak se može uticati. Ali kako? „Sreća ne dolazi sama od sebe“, kaže Christoph Schlick. Psihološki savetnik se pri tome poziva na Viktora Frankla, neurologa, psihijatra i osnivača logoterapije. Prema Franklu, sreća je uvek rezultat nečega. Tek ako učinite nešto što vam je zaista važno, možete da se osećate srećno. Tako da ne možete samo da kažete: „Sada želim da budem srećan.“ Morate to da osetite. A to je moguće samo ako preduzmete nešto. „Sreću ne možemo imati neposredno“, objašnjava Schlick, „ona mora da usledi.“

Kontakt sa drugima čini nas srećnim

Ali kako da se stvore preduslovi za to? Postoji mnogo opcija. Osnova je da se bude u aktivnom kontaktu sa sobom i drugim ljudima. Približavamo se sopstvenom „Ja“ onda kada živimo svoje potrebe, poznajemo svoj karakter i svoje potencijale i kada znamo koliko vredimo. Samo tada možemo da izgradimo i dobre odnose sa spoljašnjim svetom: sa roditeljima, sa partnerom, sa kolegama ili prijateljima.

Bez obzira na to koliko vremena provodimo zajedno, mi time doživljavamo bliskost, ispunjenost, sigurnost i povezanost. Time se pokreću emocije koje vas čine srećnima. To može da se dogodi kroz intenzivan razgovor, osmeh koji razmenimo sa nekim ili intimnim zagrljajem.

Oslanjati se na to da će nas drugi ljudi usrećiti nije dobra ideja: sreća ne može da se delegira ni u jednoj vezi, pa ni u vezi zasnovanoj na ljubavi. „Biću srećan samo ako me ti usrećiš – to jednostavno ne uspeva.“ kaže Schlick. „Naš život čini rad, čak i ako to ne želimo da čujemo.“

Darivanje nas čini srećnim

Često se osećamo srećnim, kada nešto darujemo drugim ljudima. To se ne odnosi nužno na materijalne poklone, već na vreme, brigu i razumevanje. Pri tome je važno davati, ne očekujući ništa zauzvrat. „Ako je neko spreman da nešto pokloni slobodno i iz svega srca, ne očekujući da nešto dobije zauzvrat, tada može nastupiti osećaj sreće.“, objašnjava Schlick. Naučne studije pokazuju da se u trenucima, kada smo velikodušni prema drugim ljudima, u mozgu oslobađaju osećaji sreće.

Možete i sami sebi da pravite poklone. Možete da tražite ono što ste oduvek želeli i time obogatite život. Najbolji način za početak je da svesno odlučimo da se dobro brinemo o sebi. A onda možemo da se zapitamo: Za čime sam oduvek čeznuo? Šta je to što u ovom svetu još nisam otkrio? To može da bude neki specijalni koncert, neko posebno putovanje ili jednostavno sedenje u kafiću po kišnom danu i čitanje novina. Ukoliko se usudimo da ovakve unutrašnje želje ostvarimo, automatski se povećava šansa da se pojavi osećaj sreće.

Zahvalnost nas čini srećnim

Sreća pre svega leži u zahvalnosti. To može da zvuči banalno, ali ona je gotovo neiscrpan izvor osećaja sreće. Jer zahvalnost možemo da doživimo gotovo bilo gde i u bilo koje vreme. Za to možete da vodite „Dnevnik dobrih sati“ u kome se dva puta dnevno zabeleži sve što je bilo dobro. Ili napišete šta želite za ostatak dana. I svaki put, kada pročitate dnevnik, shvatite da sreća ne nastaje samo iz sjajnih trenutaka, već pre svega iz sitnica. „Ako u malim trenucima osećam zahvalnost, time je već mnogo postignuto“, uveren je Schlick.

Čim neki čovek postane svestan za šta je sve zahvalan, to može da bude veoma prosvetljujući trenutak. Na početku svakog seminara Christoph Schlick traži od učesnika da za petnaest minuta napišu najmanje 50 stvari na kojima su zahvalni. „Ako vam više ništa ne pada na pamet, možete da nastavite sa svakom pojedinačnom vlasi kose – imamo ih 100.000.“ Ova svesno preterana izjava treba da pojasni: postoji beskrajno mnogo toga što možemo da prihvatimo kao dobro – potrebno je samo da otvorimo oči za to.

Stav je presudan za sreću

To vodi do još jednog faktora sreće: da li možete da budete srećni, jako zavisi od unutrašnjeg odnosa prema sopstvenom životu. Da li ste u stanju da osetite nešto poput blagoslova? Ta reč na latinskom glasi „benedicere“ i znači: „dobro govoriti“ ili „hvaliti“. Onaj ko sebi dopusti dobro i priušti radost, češće će osećati sreću od onoga ko sebi stalno zabranjuje stvari ili ih čini uz grižu savesti. To mogu biti jednostavne radnje poput toga da se svesno dobro naspavamo vikendom, preskočimo čišćenje kuće ili bez griže savesti pojedemo parče čokolade. Schlick savetuje: „Ukoliko stvarima prilazite sa pozitivnim stavom, u mnogim situacijama ćete lakše osetiti sreću.“

O sagovorniku Christoph-u Schlick-u:

Christoph Schlick je logoterapeut i psihološki savetnik. On je studirao teologiju i pravo i 24 godine živeo u manastiru kao benediktinski monah. Nakon istupanja iz manastira 2001. godine osnovao je „SinnZENTRUM“ u Salcburgu.