Samo bez žurbe: evo kako da se naučimo strpljenju

Strpljenje jača karakter i pomaže nam da se bolje nosimo sa izazovima. Ipak, šta da učinimo ako nam čekanje dođe kao proba izdržljivosti? Bez brige, i odrasli mogu da se nauče strpljenju.

Bilo da stojimo u redu u pošti, na kasi supermarketa ili dugo očekujemo neki događaj, čekanje može da bude prilično mučno. Ono se, međutim, isplati, jer ako smo strpljivi, možemo koncentrisanije da radimo i ostvarimo bolje rezultate. „Onome ko nema strpljenja s malim stvarima, neće uspeti ni veliki plan“, rekao je Konfučije. Postoje i drugi argumenti koji idu u prilog opuštenijeg načina razmišljanja kada je u pitanju čekanje.

Strpljivi ljudi donose bolje odluke

„Nestrpljivi ljudi donose odluke za sadašnjost. Strpljivi ljudi donose odluke za budućnost“, piše nemački autor i podkaster Markus Cerenak na svojoj veb-stranici. On žali što je u vremenima Googlea, iTunesa, Netflixa i online šopinga strpljenje postalo osobina „koju niko više ne poseduje“. Ako sve možemo da imamo ovde i sada, prestajemo da cenimo stvari.

Prema Cerenaku, strpljivi ljudi bolje komuniciraju, razvijaju više razumevanja za druge i retko donose ishitrene zaključke. Pored toga, u sebi nose manje stresa i besa, i u stanju su da više nauče iz situacija u kojima se nalaze.

Četiri saveta kako da se kao odrasli ljudi naučimo strpljenju

U nekim slučajevima strpljenje je s nama još od kolevke, jer što su roditelji pouzdaniji, to deci lakše pada da sačekaju nešto zato što su iskusili da se čekanje isplati. Ovo svakako ne znači da u kasnijim godinama ne možemo da savladamo veštinu čekanja. Na kraju krajeva, postoji više načina da vežbamo sopstveno strpljenje:

1. Shvatite zašto

Prvi korak u razvijanju strpljenja jeste da sami uvidimo da smo nestrpljivi. Ukoliko postajemo nervozni i u kratkim redovima za čekanje ili često upadamo u reč drugima, trebalo bi da priznamo sebi da čekanje nije naša jača strana. Kada ustanovimo u kojim situacijama reagujemo nestrpljivo, možemo da se posvetimo uzroku:

Da li stalno kasnite na sastanke? U tom slučaju organizacija može da doprinese opuštanju.

Da li neki ljudi kod vas izazivaju nestrpljenje? Možda možete da iznesete problem i zajedno ga rešite. Da li vam dosada stvara nemir? U ovom slučaju od pomoći može da bude popunjavanje naizgled praznog vremena kreativnim aktivnostima. Dok putujete vozom, možete da uređujete fotografije na laptopu, u čekaonici možete da napravite narukvice prijateljstva ili da vreme do sledećeg Skype susreta s najboljom drugaricom provedete džogirajući, baveći se grnčarijom ili nekim drugim hobijem. Bićete zapanjeni kako vreme brzo prolazi.

2. Proverite očekivanja

Za doktorku Jane Bolton (Džejn Bolton), profesorku na Institutu za savremenu psihoanalizu u Los Anđelesu, nestrpljenje je „ubica sreće“ („Happiness Killer“). Ona savetuje da sebi razjasnimo sledeće: problem nestrpljive osobe nije konkretna situacija, već sopstveni stav i očekivanje. Njen savet je da smanjimo svoju težnju ka savršenstvu i da u stresnim situacijama stalno govorimo sebi: „Ovo je možda neprijatno, ali je podnošljivo.“ Prijatan propratni efekat ovakvog pristupa biće i to što ćemo biti tolerantniji prema sebi.

3. Vežbajte opuštanje

Psihološkinja Doris Wolf (Doris Volf) preporučuje nestrpljivima da se usmere na male pomake, da dok stoje u redu ne računaju koliko još ljudi ima ispred njih, već koliko ih je do sada prošlo – ili da se prisete nagrade koja im sleduje za čekanje. „Živopisno zamislite koliko ćete se bolje osećati ako istrajete.“ I ni u kom slučaju ne koristite protivoružje! „Kada se protiv nečega borite i pokušavate da ubrzate nešto što ne možete da kontrolišete i promenite, samo rasipate energiju.“

4. Gledajte u budućnost

Nestrpljenje često veoma brzo prođe kada se zapitamo šta će se stvarno desiti ako neka situacija potraje duže nego što je planirano. Pretpostavimo da se gužva na putu s odmora kući raščistila tek nakon pola sata i da ste kod kuće, umesto u šest uveče, stigli u pola sedam. Da li je to toliko strašno? Ako zamislite sve moguće posledice kašnjenja, često ćete ustanoviti da je bes zbog čekanja mnogo veći od moguće štete.