Mobilni telefon za decu: Koliko je previše?

Da li je prošlo vreme igrališta, bebisitera i plišanih medvedića? Da li je najnoviji mobilni telefon stvarno neophodan da bi dete bilo srećno? Ili je digitalni stres ustvari postao preveliko opterećenje za njih? Kako možemo da pomognemo deci da pronađu pravi balans između analognog i digitalnog.

Uvek spreman bebisiter, kreativan alat prilagođen deci, mobilni muzički uređaj – i mesto na kome se u svakom trenutku mogu sresti prijatelji. Pametni telefon se prethodnih godina ušunjao u porodični život i postao najbolji prijatelj deteta.

Prema novoj studiji koju je izradio saferinternet.at, već 80 posto dece uzrasta od 3 do 6 godina koristi uređaje sa internetom. To je dvaput više nego pre sedam godina. Surfovanje na internetu postalo je u međuvremenu normalno poput analogne igre. U proseku, deca u uzrastu od jedne godine po prvi put dolaze u kontakt sa digitalnim medijima.

Mobilni telefon za decu: Ovako ćete pronaći pravi balans

Smanjenje stresa

Šta možete da učinite ako vaše dete pati od digitalnog stresa zbog korišćenja interneta? „Potrebno je onda da zajedno pogledamo: Šta tačno uzrokuje stres i kako mogu da se smanje faktori stresa?“, kaže medijski pedagog Sonja Messner. To često nije nimalo jednostavno, na primer ako na jednoj WhatsApp grupi tokom noći stigne preko 150 poruka, a dete ne želi da napusti grupu, jer bi se na taj način samoizolovalo. „U tim slučajevima treba zajedno da radimo na strategijama.“ saferinternet.at savetuje da društvene mreže uklonite sa početnog ekrana i da isključite obaveštenja.

Roditelji kao uzor

Da li pametni telefon remeti porodični život? U kojoj meri telefon utiče na zajedničku svakodnevicu, po rečima stručnjaka, zavisi od toga koliko porodica to dopušta. „Roditelji ovde imaju značajnu funkciju uzora“, kaže Messner. „Koliko često koriste pametni telefon? Da li je pored njih i dok su za stolom? Da li prekidaju lične razgovore čim telefon zazvoni? To su zapažanja na osnovu kojih deca uče.“

Informacije koje mogu da vam pomognu

Gospođa Mesner savetuje majkama i očevima da se dobro informišu u vezi sa bezbednošću na internetu. „Ako želite da postignete da deca odgovorno postupaju sa medijima, to nećete uspeti tako što ćete da im „diktirate“ šta je ispravno a šta pogrešno. Za pravi pristup ovoj temi i promišljeno korišćenje medija potrebna je dobra osnova znanja.“

Analogne alternative

Deca žele da se igraju – i to je oduvek bilo tako. „Velike prednosti digitalnih igara su da mnoge od njih deca mogu da igraju sama, a još više sa drugom decom, sa kojom se povezuju preko interneta“, kaže medijski pedagog Herbert Rosenstingl. Ko želi decu da odvoji od ekrana, može to da postigne onda kada sam postane uzor:

1. Analogni svet igara

Roditelji koji uživaju u majstorisanju i igranju „Ne ljuti se čoveče“, često su mnogo jači „magnet“ za decu od pametnog telefona. Takođe, mogućnost upoznavanja vršnjaka deci pruža put u analogni svet igara. Osim toga, postoje digitalne igre kroz koje se mali štreberi mogu izmamiti u prirodu: npr. ,Pokémon Go‘ ili novija igra ,Harry Potter: Wizards Unite‘ sa sličnim principima. Kod obe igre izlazi se na ulice i parkove sa pametnim telefonom, najbolje u malim grupama. Pri tom se skupljaju virtuelni predmeti ili – u jednostavnoj varijanti – „ratuje se“sa protivnicima.

2. Organizovanje brige o deci

Prema jednoj nemačkoj studiji, 70 posto dece koja pohađaju vrtiće provodi više od pola sata dnevno igrajući se telefonom svojih roditelja. „Digitalni bebisiter“ omogućava kratki predah odraslima koji su pod stresom. Ova moderna metoda „čuvanja dece“, po mišljenju Sonje Messner, ne predstavlja problem, sve dok ne postane navika. „Situacija postaje problematična kada roditelji, kao sastavni deo svakodnevice, „posade “ decu ispred nekog medija, što u prevodu znači da oni satima nemaju nikakvu interakciju sa njima.“ Ako je roditeljima ipak potreban predah, najbolje je da sami organizuju izlet u digitalni svet i u krugu prijatelja organizuju osobu koja će voditi računa o detetu – i koja će mu možda pokazati da baloni mogu da se buše i van aplikacija na telefonu.

3. Zadovoljavanje želje za pažnjom

Zašto odrasli i deca toliko vole društvene medije? Zato što oni zadovoljavaju osnovne potrebe: „za društvenim kontaktima, zabavom i opuštanjem, za pronalaženjem informacija ili tako što kroz lajkove dobijaju povratne reakcije na objavljene selfije“, kaže Sonja Messner. Pohvale i uvažavanje ne mogu da se postignu samo objavama na društvenim mrežama. Sportska ili kreativna takmičenja, ali i jednostavni komplimenti – ukratko: pažnja drugih ljudi u realnom životu – mogu tako da zamene digitalne „lajkove“. Konačno, „sviđa mi se“ ne mora da bude samo klik. To može i da se izgovori.

O SAGOVORNIKU

Sonja Messner, pedagog, trener sa saferinternet.at sertifikatom i docent na Univerzitetu u Salcburgu. U inicijativi „akzente Salzburg“ ona vodi oblast „Mediji i društvo“.

Herbert Rosenstingl, pedagog za oblasti slobodno vreme i mediji, kao i rukovodilac projekta BuPP pri Saveznoj službi za procenu kompjuterskih i konzolnih igara.