Bez rizika nema ni zabave

Sadržaj

Boom
Zašto ektremni sportovi?
Žene u ekstremnim sportovima.

Bilo da je reč o steni za penjanje i rečnim brzacima, bilo o spuštanju u pećine ili letenju – ekstremni sportovi postaju sve omiljeniji i među ženama. Ipak, kod cave diving-a, vulcano boarding-a ili coasteering-a treba obratiti pažnju na neke stvari kako rizik ne bi bio prevelik.

Postoje ljudi koji su potpuno srećni kada se voze u gondoli do nekog vrha i tamo u nekoj planinskoj kućici sa terasom sa koje se pruža prekrasan pogled, piju kafu da bi zatim opet seli u gondolu i spustili se u dolinu. Isto tako postoje i ljudi koji su još srećniji od prethodno opisanih kada se prvo popnu na brdo, a tek onda sebe nagrade kapućinom i pogledom. Ali ima i ljudi koji su srećni kada se popnu na to isto brdo, ali sa druge strane, preko strme klisure. Njima na kraju ne treba ni kofein ni terasa, jer ih ionako već satima napred gura adrenalin, a i već su odavno zapamtili panoramski pogled. Za razliku od ranijih vremena kada su dobro posećeni bili samo ugostiteljski objekti i staze za šetanje, danas se sve veće gužve stvaraju na stenama za penjanje, baš kao i na brzacima potoka, u teško dostupnim pećinama, na strmim skijaškim stazama ili na surferskim obalama na kojima talasi dosežu visinu od više metara.

Ekstremni sportovi postaju sve popularniji

Ljubitelji pustolovina sve su brojniji u sportskoj disciplini coasteering, koja predstavlja lagano penjanje preko raspuklih stena potrbuške, da biste se onda odatle bacili u dubinu prema penušavim talasima. Ili se spuštate na daskama pri brzini do 80 kilometara na sat niz obronke vulkana, na primer Cerro Negro u Nikaragvi, najpoznatijeg okupljanja za volcano boarding ili boarding niz vulkanske padine.

Možete da hodate po tankim sajlama smeštenih na vrtoglavim visinama iznad planinskih stena ili između nebodera. Možete da se usavršite u trkama s preprekama koje su trenutno u trendu, a reč je o 20 kilometara dugoj deonici sa blatom, hladnom vodom, bodljikavom žicom i elektro-šokovima. Možete da se oprobate i u trenutno omiljenom, ali i opasnom ronjenju u pećinama (cave diving), tačnije u mračnim jamama, u kojima rizikujete da vam se dogode poteškoće pri ronjenju i panični napadi od kojih nisu zaštićeni ni iskusni ronioci u jamama. Možete da se oprobate u slobodnim skokovima pri kojima skačete sa zgrada, planina ili mostove, a to često znači sa manje od 100 metara visine i da pritom ne dopustite da vas uplaše potencijalne smrtonosne nesreće do kojih redovno dolazi kod ovog sporta.

Moderna svakodnevnica

Ponude za ljubitelje adrenalina u međuvremenu su dostupne baš kao i pesak i more, ali šta to tera sve veći broj ljudi da zbog čiste zabave skoči sa nebodera, da roni u opasnim vodama ili da se istroši do iscrpljenja i pritom rizikuju svoje zdravlje, pa čak i život, zbog sportskog iskustva? Izgleda da ima puno razloga za tu novu sklonost ka sportskim rizicima. S jedne strane tu je moderna svakodnevica sa svojim brojnim propisima i zabranama koje mnoge navodi na to da jednostavno naprave prekid i odvaže se na nešto što se ne uklapa u okvire, nešto u čemu moramo da se odvažimo na to da ćemo preskočiti granice, posebno one sopstvene. Tu je i imidž kakav, na primer, ekstremni sportisti imaju u medijima. Već i sam trening za neko opasno takimičenje doneće nam divljenje i priznanja koja nam možda nedostaju na poslu. Pritom moramo da uvećavamo izazove – dok je do juče bilo sasvim dovoljno da učestvujemo na nekom maratonu, danas već moramo da učestvujem na nekim ozloglašenim trkama sa preprekama kako bismo od prijatelja i poznanika uz već uobičajene lajkove izmamili i smajlija koji uzdiše.

Poslednji, ali ne i najmanje važan razlog zašto ekstremni sportovi ostvaruju toliki rast popularnosti verovatno se krije u činjenici da je reč o tipičnom proizvodu našeg društva izobilja. Sportski psiholog Andreas Marlovic je već pre nekoliko godina za austrijske dnevne novine „Die Presse“ izjavio: „Integrisanim članovima zapadnih društava jednostavno ide predobro u životu.“ Za razliku od stanovnika južnoameričkih zemalja kojima je već i svakodnevna borba za preživljavanje dovoljna avantura, ljudi iz čijih su svakodnevica eliminisani stvarni egzistencijalni rizici, potražiće izazove na koje su već po samoj svojoj prirodi navikli, u obliku sportskih graničnih iskustava.

Pritom ne treba zaboraviti da se potreba za takvim izazovima razlikuje od čoveka do čoveka. Za to su krivi hormoni. U ekstremnim sportovima telo je izloženo neprestanom stresu pa luči kateholamine u koje, na primer, spadaju: adrenalin, noradrenalin i dopamin. Adrenalin ljude stavlja u stanje pripravnosti: povećava se frekvencija disanja, ubrzava se puls, telo mobiliše svu svoju energiju. Dopamin, s druge strane, pre svega proizvoddi osećaj sreće – i može da se aktivira na najrazličitije načine. Dok je nekome dovoljno samo da pojede kockicu čokolade, nekom drugom treba dobra knjiga, a nekom trećem, opet, sat vremena potrošenih na neki zabavni sport. Neko četvrti će skakati padobranom iz aviona. Količina takođe varira. „Od osobe do osobe se potpuno razlikuje da li će da luči adrenalin, noradrenalin ili dopamin“, pojašnjavao je nedavno sportski lekar

Leonard na nemačkom radijskom programu. Njegov kolega sa Univerziteta u Bangoru smatra da: „Neki ljudi po prirodi imaju visok procenat dopamina pa im nije potreban dodatan izvor žmaraca“. Kod osoba koje imaju hronično nizak nivo dopamina, čežnja za adrenalinskim udarima samim tim može da bude veća. Pritom čežnja može da se pretvori u pravu zavisnost za koju se dugo mislilo da su joj podložniji muškarci od žena. Danas se ipak polazi od pretpostavke da su žene zavisne od adrenalina dosad svoju potrebu za izloženošću stresnim situacijama koje podstiču lučenje kateholamina, tražile u dramatičnim ljubavnim odnosima koje danas polako zamjenjuju ekstremnim sportovima. Sve više žena ceni pozitivan osećaj koji donose sportske avanture, i pritom dolaze do svojih telesnih ograničenja. Uz stene ili u divljim vodama, u trkama u blatu ili na dasci za surfovanje – procenat ženskih sportistkinja koje se vode krilaticom „Bez rizika nema ni zabave“, postaje sve veći.

Žene mogu da izdrže isto što i muškarci

Sigurno je da se danas generalno više žena bavi sportom. Polako, ali sigurno, približavaju se kraju vremena u kojima su ženske učesnice držane dalje od takmičenja samo zbog brige za njihovo reproduktivno zdravlje ili njihovo potomstvo. Nakon 19. veka devojkama u pubertetu se savetovalo da svu svoju energiju čuvaju za zadatke koje će morati da obavljaju kao supruge i majke umesto da se telesno iscrpljuju.

Čak je i devedesetih godina predsednik Međunarodnog skijaškog saveza najozbiljnije smatrao da će skijašicama koje se bave skijaškim sportovima, u doskocima „otpasti materica“.

Moglo bi da vas zanima

Da li znate da improvizujete?

Ali medicinska komisija Internacionalnog olimpijskog saveza je 2011. razjasnila stvar za sva vremena: „Pregled podataka o povredama nije dao dokaze kako postoji povećan rizik od akutne ili hronične štete na ženskim reproduktivnim organima“.

Danas skoro pola svih olimpijskih atletičara čine žene za razliku od pedesetih godina kada su muškarci činili 90 posto učesnika. Pobede koje su žene ostvarile na takmičanjima u disciplinama koje nisu olimpijske, služe kao primer. Na švajcarskom Iron Trail-u, najdužem i najzahtevnijem ultramaratonu na Alpima, pre tri godine pobedu je odnela 39-ogodišnja Deniz Cimerman. Na cilj je stigla skoro 40 minuta brže od najbržeg muškaraca. Na takmičenju Dragon’s Back, krajnje napornom petodnevnom trkačkom nadmetanju kroz Vels, Jasmin Paris je 2015. godine uspela da osvoji drugo mesto i tako bude u prednosti od čak dva sata u odnosu na svog životnog saputnika.

Visoki rizik, ali još veća sigurnost

Danas ne samo da često važe ista pravila nadmetanja za ekstremne takmičare i takmičarke nego za sve važi isto osnovno pravilo koje glasi – sigurnost je na prvom mestu! Pored sve radosti zbog izlaganja riziku, rizik ipak mora da se drži u razumnim granicama. Drugim rečima: ako želite da se bavite ekstremnim sportovima, onda morate biti u ekstremnoj formi i ekstremno dobro informisani. Pravovremeno započet trening kondicije kao i pregledi kod sportskih lekara neizostavni su baš kao i opremljenost odgovarajućom opremom i potrebnim znanjem.

Pravi ekstremni sportisti se pridržavaju tih pravila kako sebe ili druge ne bi doveli u opasnost. A što je sa svim onim bojažljivim ljudima? Njihov adrenalin se možda aktivira u luna-parku ili dok gledaju neki horor film. Oni traže neki cool, ali bezopasan sport nakon kojeg se počaste kockicom tamne čokolade koja najbolje prija na terasi sa pogledom nekog planinarskog doma sa panoramom od koje zastaje dah.