Tri načina da izlečimo dete u sebi

„Detetom u sebi“ psihoterapeutkinja Štefani Štal (Stephanie Stahl) označava zbir svih uticaja iz detinjstva, koje smo primali preko naših roditelja i drugih staratelja. „Posebno se uvrede i ono čime smo povređeni u detinjstvu utemeljuju duboko u nesvesnom i kao odrasle nas sprečavaju da ostvarimo pun potencijal“, piše Štal u svojoj knjizi „Dete u tebi mora da pronađe dom“ (izdavač: Kailash). To ipak daje nadu da dete u nama može da se izleči.

Ako se suočimo s prošlošću i napustimo stara ubeđenja, možemo da izlečimo rane iz detinjstva čak i kad smo odrasli ljudi. Tako ćemo ukloniti stare blokade i na kraju pronaći sebe.

Izlečite dete u sebi: utešite dete u senci, osnažite dete obasjano suncem

U terapeutskom radu s detetom u sebi pravi se razlika između deteta obasjanog suncem i deteta u senci. Dete obasjano suncem je metafora za neoštećeni deo osećaja sopstvene vrednosti. Ono predstavlja pozitivne uticaje i dobra osećanja, koji su rezultat pažljivog vaspitavanja. Tu spadaju spontanost, avanturistički duh, radoznalost, opuštenost, vitalnost ili životna radost.

Dete u senci predstavlja onaj deo osećaja sopstvene vrednosti, koji moramo da jačamo, jer je povređen i labilan. Dete u senci obuhvata nesvesna, negativna ubeđenja, koje osoba nosi sa sobom iz detinjstva u odraslo doba, kao što su na primer „Nisam dovoljno dobar/ra“ ili „Nisam važan/na“. Iz toga nastaju osećanja poput tuge, straha, bespomoćnosti ili besa.

U ova tri koraka izlečićemo dete u sebi

1. Prepoznajte sopstvene strategije zaštite

Da bi se izborila s negativnim osećanjima iz detinjstva i da bi uopšte prestala da ih oseća, svaka osoba razvija sopstvene strategije zaštite. Po mišljenju gospođe Štahl, one mogu da budu povlačenje, težnja ka harmoniji i težnja ka kontrolisanju, reakcije koje često stvaraju probleme u odnosu s drugim ljudima. Prepoznavanje ovih strategija je prvi korak u podsticanju deteta obasjanog suncem i tešenju deteta u senci.

2. Suočavanje s negativnim sećanjima

„Isto tako je važno da prihvatimo opterećujuće, tužne stvari, kao i ono iz našeg detinjstva što nas je povredilo“, kaže psihoterapeutkinja Silvija Vinteršperger (Sylvia Wintersperger). „Moramo da se okrenemo onom delu ličnosti koji i dalje nosi sa sobom doživljaje iz detinjstva.“ Ova negativna iskustva iz detinjstva možemo da neutrališemo tako što samima sebi pristupamo s razumevanjem, saosećanjem i dobronamernošću.

3. Stupite u dijalog sa detetom u sebi

Po mišljenju Silvije Vinteršperger, to je moguće ako pokrenemo dijalog sa detetom u sebi. Zamislimo kao odrasli da je vaše mlađe ja upravo doživelo nešto ružno, nešto što ga je povredilo ili uvredilo. Onda utešite dete u sebi, recite mu nešto lepo i objasnite da nije samo. Objasnite mu da je vaše odraslo ja uz njega i da problem može da se posmatra s tačke gledišta odrasle osobe.