Pun mesec će ponovo izaći 15. novembra, za neke će ovaj nebeski događaj biti poseban spektakl. Za pun mesec kaže se da nije samo Dabrov mesec, već čak i takozvani Supermesec. Ali šta to zapravo znači?

Jedno moramo da istaknemo odmah na početku: pojmovi kao što su Dabrov mesec ili Supermesec nisu službeni, naučni pojmovi u astronomiji. Ipak, za pune mesece ustalili su se određeni nazivi.

Zašto svaki pun mesec ima svoje ime?

Ovaj Zemljin satelit sa svojim različitim mesečevim menama uvek je uticao na ljudski osećaj za vreme. Mnoge kulture su svoje računanje vremena i kalendare zasnivale na tome. Pun mesec ima posebno mesto: svaki pun mesec tokom godine dobio je svoje ime, koje se često prihvatalo kao naziv meseca. Takva imena punog meseca poznata su i u zemljama nemačkog govornog područja, ali ponekad postoje velike regionalne razlike. Imena punog meseca zasnivaju se prvenstveno na sezonskim događajima u prirodi, poljoprivredi i lovu.

  • januar: Vučji mesec, Ledeni mesec, Zimski mesec
  • februar: Snežni mesec, Gladni mesec
  • mart: Prolećni mesec, Mesec crva (jer topljenje snega čini zemlju ponovno mekom i crvi gmižu iz nje)
  • april: Uskrsni mesec, Mesec trave, Ružičasti mesec
  • maj: Srećan mesec, Mesec sadnje, Marijin mesec
  • jun: Mesec jagoda, Mesec ugar (u vreme ovog meseca se tradicionalno radilo na ugaru u tropoljnom plodoredu)
  • jul: Mesec sena, Mesec groma, Mesec jelena (jer mužjaku jelena rastu novi rogovi)
  • avgust: Mesec žitarica, Mesec jesetri (u ovom mesecu završava se sezona mresta jesetri)
  • septembar: Jesenji mesec, Mesec žetve, Mesec drva
  • oktobar: Vinski mesec, Lovački mesec
  • novembar: Mistični mesec, Dabrov mesec (datira još iz sezone lova na dabra Algonquina)
  • decembar: Hladni mesec, Božićni mesec, Lekoviti mesec

Savet redakcije: Šta kažu zvezde ovog meseca? Saznajte u horoskopu ACTIVE BEAUTY.

Šta se podrazumeva pod Supermesecom?

Supermesec uvek nastaje kada je Mesec posebno blizu Zemlje. Mesečeva orbita nije potpuno okrugla, već blago eliptična – udaljenost između dva nebeska tela stoga varira između 356.400 i 406.700 kilometara. Faza u kojoj je Mesec posebno blizu naziva se u astronomiji perigej, a faza u kojoj je Mesec najudaljeniji naziva se apogej.

Izraz Supermesec se, međutim, ne koristi u astronomiji. Astrolog Richard Nolle izmislio je tu reč 1979. godine, ali je nije upotrebio u današnjem značenju: Nolle je mislio na posebno blizak pun mesec, koji je zbog svoje privlačnosti odgovoran za zemljotrese i vulkanske erupcije. Međutim, takvi ekstremni prirodni događaji ne mogu se vezivati za Mesec.

Koliko često se događa Supermesec?

Budući da pojam Supermesec nije službeni, pa čak ni naučni, postoje razna mišljenja o tome kada se Pun mesec smatra Supermesecom. Često se navodi udaljenost od Zemlje od 360.000 kilometara ili manje. To se događa dva do četiri puta godišnje.

Kada je sledeći Supermesec?

Prema kalendaru bivšeg astrofizičara NASA-e Freda Espenaka, sledeći Supermesec, pun mesec, biće 15. novembra 2024. godine na udaljenosti od 361.867 kilometara. Međutim, ovaj pun mesec neće se približiti rekorderima Supermeseca. Pun mesec bio je posebno blizu Zemlje 4. januara 1912: tačnije 356.375 kilometara – bliže nego što su svi puni meseci bili 1.000 godina pre, a biće tako i 1.000 godina kasnije. Ova nama susedna planeta u Sunčevom sistemu neće se ponovno približiti Zemlji do 13. januara 2026: tada će udaljenost iznositi 356.531 kilometara.

Kada je Supermesec najveći?

Najbolji pogled na Supermesec je na tamnim mestima bez svetlosnog zagađenja. Posebno ga je lako posmatrati kada je nebo vedro, neposredno pre izlaska ili zalaska meseca, zato što se okrugli predmeti u blizini horizonta ljudskom oku čine veći. Ovo se zasniva na optičkoj iluziji: Mesečev disk bi se zapravo činio spljoštenim (i stoga manjim) zbog loma svetlosti u Zemljinoj atmosferi. Međutim, naš mozak stavlja Mesec u prvi plan u odnosu na okolinu – i zbog toga Supermesec izgleda impresivno velik u blizini horizonta.

Šta radi Supermesec?

Zbog blizine Meseca Zemlji, plima se povećava u vreme Supermeseca, ali samo za nekoliko centimetara – što je poznato kao „prolećna plima“. Niko ne mora da brine zbog zemljotresa ili vulkanskih erupcija, kako tvrdi pronalazač Supermeseca Richard Nolle.

Međutim, postoji jedna posebna karakteristika: Mesečeva površina može da emituje više sunčeve svetlosti nego puni meseci koji su udaljeniji. Supermesec izgleda oko 15 posto svetlije u poređenju s prosečnim punim mesecom. Ako spavaća soba nije dobro zamračena, to može da dovede do poremećaja sna.

Da li postoji i Mini-mesec?

Mini-mesec je pandan Supermesecu: čim je udaljenost Zemljinog satelita veća od 405.000 kilometara od centra Zemlje, obično se pojavi Mini-mesec.

Ružičasti mesec: da li zaista svetli ružičasto?

Takozvani Ružičasti mesec ne zove se tako zato što s neba sija u ovoj boji. Ime potiče od severnoameričkog naroda Algonquin, koji pun mesec u aprilu naziva ovim imenom. Ružičasti floks obično cveta u ovo doba godine.

Kada je Plavi mesec?

Kao i Ružičasti mesec, Plavi mesec ne odražava specifičnu boju punog meseca. Na engleskom izraz „once in a blue moon“ opisuje vrlo redak događaj. Ime dolazi od tradicije davanja imena svakom punom mesecu u godini. Ipak, lunarni kalendar i međunarodno važeći gregorijanski kalendar, koji se zasniva na Suncu, ne odgovaraju jedan drugom tačno. Stoga svakih nekoliko godina nema samo dvanaest, nego 13 punih meseca. Ovaj 13. puni mesec u kalendarskoj godini poznat je kao Plavi mesec.

Međutim, pod određenim okolnostima mesec zapravo može da poprimi plavkastu boju. To se dešava kada je Zemljina atmosfera ispunjena česticama prašine i pepela određene veličine – primera radi, tokom peščanih oluja, šumskih požara ili vulkanskih erupcija. Čestice raspršuju crveni deo mesečeve svetlosti tako da plavi deo dolazi na svoje i čini da površina Meseca izgleda plavkasto. U fizici se to zove Mie rasejanje svetlosti.

Šta je Crni mesec?

Crni mesec nije pun mesec, već poseban mladi mesec: u većini meseci pada samo jedan mladi mesec. Ipak, ponekad se desi da postoje dva mlada meseca – drugi mladi mesec je tada u narodu poznat kao Crni mesec. Sledeći crni mesec biće 30. decembra 2024.

Šta se dešava tokom Krvavog meseca?

Krvavi mesec se javlja tokom pomračenja Meseca: tada Mesec, Zemlja i Sunce stoje u nizu i Mesec se kreće kroz Zemljinu senku. Dakle, nikakva sunčeva svetlost ne može da dopre do njega – samo dugotalasni, crveni svetlosni zraci koji mogu da se probiju kroz Zemljinu atmosferu. Zbog toga Mesec izgleda crvenkasto tokom pomračenja Meseca: takozvani Krvavi mesec, poznat i kao Bakarni mesec. Intenzitet boje zavisi od vremena, vlažnosti i čestica u vazduhu. Inače, sledeće potpuno pomračenje Meseca desiće se 14. marta 2025. godine.