Strah od vezivanja: simptome možete da prepoznate i prevladate

Anna Thaler je terapeutkinja za parove i pruža podršku u svim temama vezanim za partnerske odnose i ljubav. Anna objašnjava šta je strah od vezivanja za ACTIVE BEAUTY.

Mr Anna Thaler, šta je strah od vezivanja?

Strah od vezivanja jeste strah od intimnog i dubokog odnosa, to je i strah od intimnog i dubokog posebnog partnerskog odnosa (monogamni odnos). Pojam je poslednjih godina postao vrlo popularan (baš kao i pojmovi „okidač”, „toksična veza”, „narcis” i slično) i koristi se u preteranoj meri, posebno među mladima. U osnovi, strah od vezivanja odnosi se na neuravnotežen pristup bliskosti i udaljenosti. Važno je da pomenemo kako je uspostavljanje ravnoteže za svaku vezu uvek izazovan proces, ali nemaju svi automatski razvijen strah od vezivanja.

Šta podrazumevamo kada kažemo „aktivan i pasivan strah od vezivanja”?

Pojmovi potiču od autora Stevena Cartera i Julije Sokol: „Blizu, a ipak tako daleko – teskoba u vezi i njene posledice” iz 1998, a to znači pre pojave društvenih mreža. Aktivan strah od vezivanja jeste ono što danas uopšteno nazivamo strahom od vezivanja. Osoba koja se aktivno boji vezivanja, izbegava ga, čini korak unazad, povlači se na prostornom ili emocionalnom nivou, sakriva se (ključni pojam: ghosting) ili zaustavlja proces vezivanja i samu vezu.

Osoba koja se pasivno boji vezivanja ima uvek iste obrasce ponašanja. To je, na primer, žena koja se zaljubljuje samo u „nedostupne“ muškarce (jer nisu slobodni, žive daleko ili ih jednostavno ne zanimaju žene).

Po kojim simptomima prepoznajemo strah od vezivanja?

Ako zadržimo aktivan strah od vezivanja, on će se najviše manifestovati po tipičnim obrascima: kada bliskost postane previše intenzivna, osoba koja se boji vezivanja povlači se da bi se potom ponovno vraćala u odnos. To pokazuje da ona ne može potpuno da se prepusti, ali ne može potpuno ni da izađe iz odnosa. Ponašanje u odnosu raznovrsno se manifestuje: neposvećenost, prestanak javljanja ili javljanje posle dugog razdoblja, izbegavanje ulaska u vezu, držanje svih opcija otvorenim (na primer, u obliku situationshipa), izbegavanje zajedničkog života ili venčanja. Ipak, postoji i vrlo velik broj ljudi koji se boje vezivanja, ali koji vode klasičan život u braku u kom imaju decu. Takve osobe prelaze na druge nivoe: upuštanje u afere, davanje prioriteta poslu, sportu ili drugim hobijima, dok njihovi partneri imaju osećaj da nisu na prvom mestu i da je sve važnije od njih.

Može li testiranjem da se otkrije strah od vezivanja?

Danas možete da se podvrgnete testiranju za gotovo sve. Na internetu postoje i neki testovi na temu straha od vezivanja. Međutim, ne preporučujem da pristupate takvim testiranjima, jer je njihov kvalitet neretko manjkav i oni ne mogu da uzmu u obzir individualnost osobe koja se testira. Ako želite da utvrdite da li strahujete od vezivanja, najbolje je da se obratite stručnjacima (psihoterapeutima, psiholozima ili savetnicima za parove). Onima koji su posebno zainteresovani mogu da preporučim i „Adult Attachment Interview“ (AAI). Otvorena i opširna pitanja u ovom intervjuu vrlo lako možete da nađete na internetu, a ona vam omogućavaju da se približite (bez rezultata!) relevantnim temama i duboko zaronite u svoje detinjstvo i odnos s roditeljima – jer upravo to je oblikovalo naše ponašanje u području vezivanja.

Kakva je razlika između straha od vezivanja i straha od gubitka? Možemo li da patimo od oba straha?

Ova dva straha imaju isti koren: naša iskustva s roditeljima u (najranijem) detinjstvu imaju značajan uticaj na nas tokom celog života i određuju našu sreću u odnosima. Ako su se naši roditelji prema nama u emocionalnom smislu primereno odnosili, onda smo naučili da uspostavljamo dobru ravnotežu u iskustvu bliskosti i udaljenosti ili zavisnosti i slobode. Sposobni smo da prepoznamo svoje potrebe za bliskošću ili udaljenošću i da o njima razgovaramo s partnerom na ravnopravnom nivou.

Nažalost, većina odraslih u emocionalnom smislu nije prikladno odrastala. Da li su mama ili tata bili dobri roditelji ili su nas ignorisali ili kažnjavali (= bliskost i udaljenost), a to je bilo povezano s uslovima koje smo prvo morali da ispunimo. Da bismo primili ljubav, morali smo da zadovoljimo određena očekivanja. Nažalost, to je u suprotnosti s bezuslovnom ljubavlju i izaziva nedostatak osnovnog poverenja i strahove.
S jedne strane, korisno je da razmotrimo u kojoj meri su se ispoljavali strogost, restrikcije, kontrole i paternalizam. Kao rezultat toga ste kao dete naučili da potiskujete svoju potrebu za slobodom. S druge strane, treba da razmotrite koliko je bilo ispoljene hladnoće i distanciranosti kroz koje dete nauči kako da potisne svoju potrebu za bliskošću.

Iz dosadašnjih istraživanja o privrženosti znamo sledeće: ako se primarna figura privrženosti (obično majka) prema detetu ponaša pretežno emocionalno hladno, distancirano ili kontrolišuće, verovatnije je da će to dete kasnije u odrasloj dobi da se bori sa strahom od privrženosti. Međutim, ako se majčino ponašanje nepredvidivo menja ili oscilira između ponašanja prepunog ljubavi, empatije, ali i odbijanja, ignorisanja ili strogoće, buduća odrasla osoba obično će se boriti sa strahom od gubitka.

Da li je moguće nadvladati strah od vezivanja, i ako jeste – kako?

Da, moguće je, a to se najbolje postiže uz podršku psihologa. U ovom području takođe postoji veliki broj dobrih saveta i literature za samopomoć. Preporučujem knjige nemačke psihološkinje Stefanie Stahl („Strah od vezivanja“ i „Svako je sposoban za vezu!”). U zavisnosti od vašeg nivoa promišljanja i spremnosti na promenu, iz njih možete mnogo da naučite.

Da biste prevladali strah od vezivanja, morate da budete spremni da kritički sagledate svoja iskustva s roditeljima iz perioda kada ste bili dete. Pritom, ovde nije reč o prikazivanju roditelja kao „krivaca“ za njihovo ponašanje, već se jednostavno radi o tome da li ste kao dete dobijali premalo ili previše – i u kojim segmentima odrastanje nije bilo „emocionalno prikladno“. Ovakvo kritičko preispitivanje sopstvenog odrastanja mnogima teško pada, pogotovo kada se još nije desilo zdravo odvajanje od roditelja (nažalost, ovo nema nikakve veze s godinama). Odanost roditeljima sprečava nas u prepoznavanju sopstvenih nedostataka. Međutim, bez ovakvih analiza nećete moći da promenite neželjeno ponašanje kada je o privrženosti reč.

Da li se strah od vezivanja manifestuje različito kod muškaraca i žena?

Moje iskustvo je pokazalo da nije tako. Ponašanje muškaraca i žena u vezi uglavnom je različito, ali strah od posebnog odnosa vezivanja relativno je sličan kod oba pola.

Kako da u fazi upoznavanja prepoznamo da neko ima strah od vezivanja?

Izostanak zanimanja obično je vrlo jasno izražen: nestaje i uglavnom se više ne vraća. Suprotno tome, ponašanje onih koji se boje vezivanja vrlo je podeljeno: odnos malo napreduje, malo nazaduje, manifestuju se igrice toplo-hladno, javlja se neodlučnost. Čim otkrijete ovaj obrazac ponašanja tokom faze upoznavanja, bez obzira na to u kom se području manifestovao, preporučujem vam da date „petama vetra“. Mnogi ljudi ne shvataju da odabirom zdravog partnera koji uliva sigurnost možemo da odaberemo zdravu i sigurnu vezu. Ne postoji Kupidon koji je slučajno odapeo svoju strelu baš u osobu koja ima fobiju od vezivanja i sada nam prepušta zadatak da sami „izlečimo” tog Gospodina Pravog ili tu Gospođu Pravu. Nažalost, ta holivudska ideja duboko je ukorenjena u uverenja mnogih ljudi (posebno kod žena).

Kako da se ponašamo ako smo već u vezi s osobom koja se boji vezivanja?

Ova tema je od posebne važnosti. U takvom slučaju morate svesno da razmotrite sledeća pitanja: da li želim da budem u vezi s nekim ko se boji obaveze? Šta treba da uradim? Da li obraćam pažnju prvenstveno na svoje potrebe za vezivanjem ili potrebe druge osobe?
Ne možemo da izlečimo partnera samo ako se dovoljno trudimo ili ako smo dovoljno strpljivi. To nikada ne bude uspešno. Promena se dešava uvek u samoj osobi, i to isključivo njenim uvidom i spremnošću na promenu.

Ako ste tokom zabavljanja ili na početku veze shvatili da ste se zaljubili u osobu koja se boji vezivanja, o daljim koracima svakako morate da odlučite sami. Nažalost, bez obzira na to koliko su među vama dvoma veliki privlačnost i hemija, one nikada ne govore o tome da li ste vi dobar par. Osnovno pitanje koje bi uvek trebalo sebi da postavite jeste: „Da li se osećam emocionalno sigurno s ovom osobom?”

Kada bi trebalo da razmislimo o prekidu?

Ako ste dugo bili u vezi s osobom koja se boji vezivanja, a naročito ako imate decu s takvom osobom, preporučujem da se s tim problemom uhvatite u koštac s ciljem „očuvanja veze” – to jest da zajedno radite na problemu u vašem odnosu. Savetovanje za parove u ovakvim situacijama svakako je preporučljiv metod izbora jer, naravno, sposobnost vezivanja može da se poboljša (ali samo ako to želi upravo osoba koja se boji vezivanja). Uvek bi trebalo da razmišljate o prekidu ako vaš partner ne pokazuje ni uvid niti volju da se promeni povodom pitanja njegovog straha od vezivanja.

Šta treba da uradite ako vi patite od straha od vezivanja?

Kao što je već pomenuto, mnogo vrednog znanja možete da steknete čitajući literaturu za samopomoć. Koliko dobro možete da primenite ovo znanje na sebi razlikuje se od osobe do osobe. Uz pomoć knjiga ili bez njih, najbolji korak je da potražite pomoć u upravljanju odnosima ili pak savet psihologa, odnosno psihoterapeuta.