Sindrom varalice: Kada se osećamo kao prevarant

Primanje pohvale mnogim ljudima – posebno ženama – često teško pada. „Bilo je slučajno!“, „Samo sam imala sreće…“ ili „Nije to ništa posebno!“, ove i slične rečenice prvenstveno izgovaraju žene nakon što dobiju pohvalu za neki učinak. Zašto nam je toliko teško da primimo komplimente? Razgovarali smo o tome sa psihologom.

Šta podrazumevamo pod sindromom varalice?

Osobe koje pate od sindroma varalice sumnjaju u sopstveni uspeh i jednostavno nisu u stanju da poveruju u sopstveno postignuće. Psiholog dr Mirjam Canketa (Mirjam Zanchetta) o tome kaže: „S obzirom na to da postignuća i uspehe ne mogu da objasne stabilnim sposobnostima, pogođene osobe smatraju sebe nekompetentnim i potpuno neopravdano vide sebe kao prevaranta. Primetno je da stalno imaju strah da bi njihove navodne prevare, odnosno njihova nesposobnost, mogli da budu otkriveni.“ Kada im nešto pođe za rukom, ne žele da skreću pažnju na to kako bi izbegle eventualna razočaranja.

Kako da prepoznamo sindrom varalice?

Dok drugi već jedu desert, osobe sa sindromom varalice i dalje traže dlaku u supi. Tako bismo otprilike mogli da opišemo sindrom varalice. Pogođene osobe se stalno porede s drugima, što zauzvrat pojačava sumnju u sebe.

Psiholog dr Canketa o prepoznavanju osoba pogođenih sindromom varalice: „Da bi mogla da se utvrdi mera pogođenosti, primenjuje se upitnik. Procenjuju se izjave, kao što su, na primer: ’Mogu da ostavim utisak da sam kompetentnija nego što jesam’ ili ’Plašim se da će ljudi koji su mi važni otkriti da nisam toliko sposobna koliko misle da jesam’. Sabiranjem poena dobijamo ukupnu vrednost. Što je rezultat veći, to je osoba snažnije pogođena sindromom varalice.“

Zašto sindrom varalice posebno često pogađa žene?

Sindrom prevaranta se kod muškaraca dijagnostikuje znatno ređe nego kod žena. Za to postoje različiti razlozi koji su i dalje duboko ukorenjeni u našem društvu. Istorijski gledano, svet je uvek bio otvoren za muškarce. Žene su, s druge strane, stalno morale da se dokazuju i postižu natprosečne rezultate da bi na kraju ipak dobile manje priznanja. Ovaj fenomen se prenosio s generacije na generaciju a i danas se nalazi u svesti mnogih žena.
Posledice su poražavajuće: Žene potcenjuju sebe i mnogo se češće nego muškarci prijavljuju na radna mesta za koja su zapravo prekvalifikovane. Ova okolnost nije štetna samo za pojedince već i za društvo, zato što se na taj način ne koristi dragoceno znanje.

Šta možemo da uradimo protiv sindroma prevaranta?

Kao što se često dešava, sve počinje sa samospoznajom: „Prepoznavanje toga da patimo od simptoma varalice je takoreći prvi korak ka poboljšanju. Nadalje su potrebne sve one akcije koje povećavaju samopouzdanje i pomenute uspehe. Savet: Beležite svakodnevno šta ste postigli zahvaljujući sopstvenim sposobnostima u određenom vremenskom periodu.“ Važno je da cenite i male uspehe i da se ne poredite previše s drugima. Osobama koje veoma pate od ovog sindroma psiholog dr Canketa preporučuje lični koučing. Svi stručnjaci su saglasni da razgovor pomaže! Ali i čitanje.

Uzmite u obzir i sledeće:

1. Delite pohvale

Pogođenim osobama teško pada da prime pohvalu i imaju veoma kritičan pogled na sopstvena postignuća. Osim toga, ove osobe se osećaju izložene pritisku kada se hvale druge osobe. Ove dve muve mogu da se ubiju jednim udarcem tako što ćete i sami da hvalite druge. To nas, s jedne strane, uči da uopšteno cenimo postignuća jer nam je lakše da uvidimo šta je to drugim ljudima pošlo za rukom. S druge strane, aktivno se bavimo temom pohvale. Kada često upućujemo pohvale, često se i suočavamo s reakcijom ljudi na pohvalu. Pritom se susrećemo i s drugim osobama koje su pogođene sindromom varalice i sa uzorima. U svakom slučaju, brzo postaje jasno koliko je ova tematika komplikovana i da nikako nismo sami u njoj. Pored toga, uvažavanje tuđih postignuća stvara pozitivan stav i čini nas zadovoljnijima nego negativna poređenja. U skladu s motom: „XY je to odlično pošlo za rukom i drago mi je zbog nje. Ali to ne znači da su moje sposobnosti manje vredne.“

2. Realna očekivanja

Ako od sebe imate očekivanja koja je nemoguće ostvariti, brzo ćete se iznervirati i osećaćete se kao da vam ništa ne polazi za rukom. Pri tome propadaju mnoge druge stvari koje činite veoma dobro. Kada postavimo sebi realne ciljeve, veća je verovatnoća da ćemo ih postići a to povećava samopouzdanje.

3. Prihvatite realnost

Da, ne može sve uvek da uspe – ali to nas i dalje ne čini prevarantima. I najkvalifikovanijim osobama se ponekad dešavaju banalne greške – ipak, to ih ne čini manje sposobnim. Od presudnog značaja je kako postupamo s tim: da li dozvoljavamo da nas sindrom varalice koči ili ga prihvatamo kao podsticaj za vrhunska postignuća?

4.Pozitivan stav

Kada prestanemo da pretpostavljamo da drugi ljudi varaju, biće nam lakše da prestanemo da posmatramo i sebe na takav način. Uvek možemo da pođemo od toga da je svaka osoba – uključujući i nas same – zaslužila svoje uspehe. Preterani skepticizam u ovom pogledu nije primeren. Niko ne dobija sve na tacni zato što ima sreće. Kada to imamo u vidu, lakše nam je da cenimo sopstvena postignuća kao što ona to zaslužuju.