Sađenje biljaka u saksije: stručnjakinja pojašnjava šta je važno

Početak proleća: koje biljke da posadimo u saksije?

Budući da su noći ponekad još hladne, donosimo nekoliko važnih informacija i pravila za sađenje u saksije. Theresia Starkl, rukovoditeljka marketinga u Starkl Garden Center & Garden Design zna šta je važno:

Jestivo cveće – višestruki užitak!
Jagorčevina i dan i noć ne samo da ukrašavaju hrskava prolećna jela već su i predivan ukras na balkonima početkom sezone cvetanja. „Izbor jestivog cveća u vrtnim centrima najveći je u aprilu”, ističe Starkl i otkriva kako da uživate u lepom i ukusnom cveću: „Najbolje je da se oslonite na višegodišnje cvetnice kao što su spomenak, neven ili karanfil, jer ćete od njih imati koristi i narednih sezona. Dragoljub je takođe popularan, ali on je jednogodišnja biljka i treba ga saditi tek kada više nema noćnih mrazeva - obično od sredine maja.“ Generalno važi sledeće pravilo: „Sve što je opisano kao 'otporno', može da se drži na otvorenom od aprila nadalje.“

Začinskim biljem obezbedite ranu sreću insektima
Začinsko bilje dobrodošlo je i za insekte koji oko njega zuje i lepršaju. Uz bosiljak kao izuzetak, većina začinskog bilja otporna je na hladnoću pa se može saditi već u aprilu. Važno: morate da imate odgovarajuću zemlju za sađenje začinskog bilja. „Mediteransko bilje voli peščanu i neplodnu zemlju, dok svim drugim biljkama pogoduje univerzalna zemlja”, ističe stručnjakinja za vrtlarstvo. „Osim toga, uz nekoliko izuzetaka kao što su sremuš i peršun, začinsko bilje zahteva direktnu sunčevu svetlost i dovoljno velik prostor kako bi razvilo svoje korenje. Jednostavno, nije namenjeno za unutrašnje prostore, ma s kolikom pažnjom da ga uzgajate.“ Starkl daje savet i u vezi s đubrivom: „Preporučujem samo organske proizvode, kao što su strugotine od roga ili đubrivo od ovčije vune. A humus od glista idealna je hrana i za začinsko bilje i za jestivo cveće!”

Najvažnija stvar kod sađenja

Osim prikladnog odabira biljaka, postoji i nekoliko drugih važnih činilaca koji obezbeđuju da cveće dugoročno uspeva:

1. Zemlja
Uvek je preporučljivo prilagoditi zemlju biljkama koje želite da posadite, posebno zato što svaki cvet i svaki grm ima individualne potrebe. Ako ne želite da neprestano kupujete novu zemlju, postojeću možete da osvežite proizvodima koji oplemenjuju njen kvalitet. Pritom je preporučljivo koristiti domaće, visokokvalitetno đubrivo koje se dobija iz fermentisanog kuhinjskog otpada u posebnoj, za to namenjenoj kanti. Đubrivo se raspršuje po zemlji uz malo ovčije vune, posle čega može da se sadi biljka.

2.Odgovarajuća saksija za biljke
Izbor saksija je raznolik, zahvaljujući čemu je moguće prilagođavanje na različite životne uslove. Najvažnije je da je saksija otporna na vremenske uslove kako bi što duže ostala lepa i netaknuta. Posebno su prikladne saksije za cveće napravljene od reciklirane plastike. Preporučljive su i saksije od keramike, ali su prilično teške i zato nisu toliko praktične ako želite da cveće pomerite na neko drugo mesto. Ako raspolažete samo balkonskom ogradom, cvetnice stavite u posebno dizajnirane saksije. Tu su i sandučići za cveće namenjeni za prozorske daske.

3. Izbegavajte pogrešan izbor
Neprikladno mesto, neodgovarajuća zemlja ili smanjena cirkulacija vazduha činioci su koji mogu da utiču na napade štetočina na balkonima koji su otvoreni. Srećom, oni obično mogu brzo da se eliminišu pomoću proizvoda koji nisu štetni za životinje i okolinu (možete da ih nabavite u specijalizovanim prodavnicama).

Za kraj, nekoliko jednostavnih saveta stručnjaka:

• kako bi se biljke zaštitile od suvišne vlage, svaku saksiju koja je na otvorenom treba obezbediti odvodom za vodu. Takođe su vam potrebni pojedinačni slojevi flisa između donjeg sloja ekspandirane gline (kao i kuglice od pečene gline) i zemlje.
• prilikom sadnje uvek treba voditi računa o potrebama biljaka. Zemlja ne sme da bude suviše propusna i zasićena glinom.
• veličina posude za cveće takođe zavisi od veličine biljke – važno je da biljka može da raširi svoje korenje i tako se snabde dovoljnom količinom hranljivih materija.
• ekstrakti preslice (rastavića) i koprive efikasni su prirodni biljni tonici.