Kortizol: negativno delovanje hormona stresa na psihološko stanje

Gospođa mr Cornelia Schallhart je psiholog, sistemski psihoterapeut, industrijski psiholog i zdravstveni psiholog, savetnik za menadžment i poslovna ekonomistkinja. Radi u Telfsu i Lincu u sopstvenoj ordinaciji kao psihoterapeut i supervizor, a specijalizovala se, između ostalog, i za temu stresa. Za ACTIVE BEAUTY odgovorila je na najvažnija pitanja o hormonu stresa, kortizolu i njegovom uticaju na psihološko stanje. Takođe nam daje konkretne savete za pravilno postupanje sa stresom.

1. Gospođo Schallhart, kakvo je delovanje kortizola na psihološko stanje i telo?

Kortizol je, poput adrenalina, hormon koji proizvodi naše telo u kori nadbubrežne žlezde. Pomaže nam u pripremi energije kada je telu potrebna. Smanjuje upale i sprečava reakcije imuniteta. U davnim vremenima ovo je ljudima bilo potrebno u situacijama kada je trebalo obezbediti sopstveni život, na primer tokom bega od divlje životinje. Danas su to trenuci u kojima osećamo izazove. Pojavi li se u našem svakodnevnom poslu, u saobraćaju ili porodici, oslobađaju se adrenalin i kortizol kako bismo mogli da se nosimo s tim situacijama. Ako ovakva stanja traju stalno, onda nam postaje sve teže. Ovu reakciju nazivamo stresom, a hronični stres može da izazove bolesti i depresije, dijabetes tipa 2 ili poremećaj memorijskih funkcija. Hronični stres javlja se kada stres izlazi iz granica naše kontrole.

2. Koji psihološki i fizički simptomi ukazuju na previsok nivo kortizola?

Kada imamo kratkoročno oslobađanje kortizola, usredsređeni smo, imamo veću moć opažanja i možemo brzo da reagujemo. U skladu s tim telo je spremno na skok, napetost mišića je povećana i veća je verovatnoća da ćemo se znojiti. Energija prestaje da se troši na druge procese u telu, varenje i san u tom trenutku nisu mogući. Aktivira se simpatički nervni sistem, odnosno izvođačka motivisanost tela, što nas čini spremnim za akciju. Ako stres nestane nakon kratkog vremena, možemo da zapamtimo ovo iskustvo, učimo iz njega i kasnije se na njega i pozivamo.

Ako doživljavamo hronični stres i zbog toga imamo trajno povišen nivo kortizola, primetićemo to jer će nam biti smanjena percepcija bola u telu. Kortizol takođe utiče na naš mozak. Kada je nivo kortizola visok, teško se bilo čega sećamo, ne možemo da naučimo ili isprobamo nove obrasce ponašanja, već tvrdoglavo pribegavamo starim obrascima. U toj situaciji smo rastreseni i neusredsređeni pa su naše reakcije propraćene većim stepenom zabrinutosti.

Opisana stanja podjednako se odnose na žene i muškarce, pri čemu je verovatnije da će muškarci odmah reagovati na situaciju, reći nešto ili se zauzeti za sebe – što opet smanjuje njihov nivo stresa – dok bi žene mogle biti sklonije begu, otkazu ili prilagođavanju.

3. Kortizol je hormon stresa. Kao psiholog, koje mere preporučujete ako visoki nivoi kortizola imaju negativna dejstva na psihička stanja?

Kako bi se uravnotežio štetan učinak kortizola na psihičko stanje, ali i uopšteno smanjio stres, dostupne su razne tehnike opuštanja:

• meditacija
• vežbe svesnosti
• joga
• autogeni trening.

Vežbanje, najbolje na svežem vazduhu, kao i društveni kontakti i smeh, takođe pomažu kada visoki nivoi kortizola negativno utiču na psihološka stanja. Od naše procene zavisi i hoće li nam se situacija činiti izazovnom. S jedne strane procenjujemo zadatak, a s druge strane procenjujemo svoje resurse, odnosno svoje mogućnosti za prevladavanje ovih izazova. Ako zadatak premašuje naše (samoprocenjene) resurse, to dovodi do stresa. Međutim, ako procenjujemo da su naši resursi i više nego dovoljni za zadatak, tada ostajemo mirni. Stoga bi bilo dobro da bolje upoznamo svoje snage i pouzdamo se u njih.

4. Koje mere preporučujete kod preniskog nivoa kortizola?

Znak niskog nivoa kortizola može da bude hroničan umor. U tom slučaju svakako bi trebalo da se posavetujete s lekarom kako biste razgovarali o dejstvu niskog nivoa kortizola na vaš um i telo.