Može da pojasni princip po kom funkcionišu porezi, na zahtev da preporuči neki zgodan reklamni film, pa čak i da spase nečiju ljubav, a ako vam je to potrebno, može vam pomoći u brzom preciziranju dijagnoze: veštačka inteligencija (AI) čovečanstvu pruža brojne prilike. Na primer, tako što preuzima na sebe zadatke koje ne volimo ili koji su monotoni, ili tako što za nekoliko sekundi može da prevede neki tekst s engleskog jezika. Ipak, tu prete i određeni nedostaci. Mediji sve više izveštavaju o planiranim otpuštanjima, i to od poreskih pomoćnika pa sve do inženjera – svi mogu da budu pogođeni. Tehnološka stručnjakinja Mina Saidze savetuje u okviru svoje tehnološke organizacije o etici veštačke inteligencije i diverzitetu. Ova

31-godišnjakinja želi da ova zamena bude naklonjena ljudima i pravedno sprovedena, pri čemu su prava žena posebno važna tema.

Da li je veštačka inteligencija nepravedna?

AI sama po sebi nije ni pravedna ni nepravedna, nego je ona društvena igra. Tehnologija nikad nije bila neutralna, jer su je stvorili ljudi. Mi smo odgovorni za vrednosti koje ona ima i mi između sebe moramo da se pitamo kako da se nosimo s našim predrasudama i pristrasnostima. Inače, AI može da ima i diskriminišuće posledice.

Velike kompanije, na primer, koriste AI-alate u svojim odeljenjima za Ljudske resurse koji traže odgovarajuće kandidate za radna mesta u celoj kompaniji. Prednost je u tome što algoritam čini raznolikiji odabir i radna mesta – uključujući i ona s više žena – pravednije se popunjavaju. Slažete li se s tim?

Gledam na to drugačije. Na kraju krajeva, to je mač s dve oštrice. Videli smo mnogo više od jednog slučaja u kom je velika tehnološka kompanija interno uvela softver za zapošljavanje potpomognut veštačkom inteligencijom, koji je zatim jasno davao prednost muškim kandidatima u odnosu na ženske. Sistem je vežban korišćenjem istorijskih podataka o obuci, a u prošlosti je na tim pozicijama zapošljavan neproporcionalno veći broj muškaraca.

To znači da algoritam utvrđuje nejednakost?

Kada je softver za zapošljavanje programiran tako da bude uključiv, etičan, odgovoran i transparentan, može da pomogne u donošenju boljih odluka o zapošljavanju. Ali u praksi se to retko dešava, a ovo ima veze s činjenicom da se etika veštačke inteligencije smatra luksuznom temom. Upravo se oko generativne veštačke inteligencije odvija nešto poput trke u naoružanju. Primarni cilj je maksimizovati profit, na primer, biti prvi na tržištu s inovacijom ili automatizovati procese.

Ima li primera koji pokazuju poboljšanja?

Na primer, kada pišu tekst, urednici mogu da vide koliki je postotak žena među citiranim stručnjacima. Ženski glasovi još su premalo zastupljeni u javnosti. Veštačka inteligencija ovde može da obezbedi veću pravednost ako jednostavno računa i daje vam do znanja kako distribucija izgleda. Novinari tako mogu bolje da uzmu u obzir grupe ljudi u nepovoljnom položaju. Takvih pozitivnih primera ima nekoliko.

Ali to su još izuzeci?

U principu, etika bi trebalo da ima važniju ulogu. Moramo češće da postavljamo pitanja koja nisu samo o ekonomiji: koliko života možemo da poboljšamo ili čak spasimo ovom tehnologijom? Kako možemo da obezbedimo da svi kao odgovorni građani treba da imaju koristi od digitalizacije? Kako svet rada može da postane raznolikiji i pravedniji?

Ovo je sada misija vaše konsultantske kompanije Inclusive Tech, prve u Evropi za etiku veštačke inteligencije i raznolikost u tehnološkoj industriji. Kako je nastala?

Tokom prvog lockdowna u pandemiji korone imala sam vremena da postavim sebi temeljna pitanja. Za šta želim da se zalažem? Shvatila sam da sam se, kad sam radila u tehničkim timovima, uvek osećala kao odmetnik u skupu podataka, bilo u kancelariji, na sastanku ili na konferencijama: obično sam bila jedina žena. U Austriji i Nemačkoj, na primer, samo je oko 19 posto žena u informatičkim zanimanjima, dok ih je u Evropi 23 posto. I ne želim da živim u svetu koji su stvorili muškarci za muškarce. Želim budućnost u kojoj će svi podjednako da dizajniraju tehnologiju. Budući da će AI da odredi našu budućnost, s njom se već suočavamo svakog dana. Na primer, kada uzmem svoj mobilni telefon i pogledam feedove vesti, predlažu mi se tekstovi, prikazuju mi se ljudi u aplikaciji za upoznavanje ili preporuke proizvoda prilikom naručivanja na internetu: sve to ima neke veze s veštačkom inteligencijom.

Odlučili ste da budete prosvetitelj u svom poslu?

Savetujemo razne organizacije, od udruženja preko preduzeća i firmi. Obraćamo se i politici i medijima. Ali to nije dovoljno. Svakako moramo da težimo reformi digitalnog obrazovanja širom Evrope. To znači, na primer, da se od trećeg razreda nadalje uvede školski predmet kao što je data science. Potrebni su nam obavezni moduli iz etike veštačke inteligencije i analize podataka na univerzitetima kako bismo osposobili sve sledeće generacije za digitalno tržište rada. I moramo da kvalifikujemo ljude kako bi oni mogli da nastave da se bave svojom profesijom ili da pronađu novo polje rada.

Mnoga radna mesta će nestati i promeniti se – ali će se mnoga i otvoriti. Može li ovo da bude prilika za žene u IT-u?

Da, vidim mnogo prilika za žene, i na osnovu svoje lične biografije. IT-industrija mi je omogućila društvenu mobilnost, društveno priznanje i uključenost. Volela bih da ovu privilegiju dobije više ljudi u Evropi. Lično sam iskusila da je u IT-industriji svejedno jesam li studirala i šta. Umesto toga, važne su moje veštine. To ne znači da sada svi moraju da nauče da programiraju, ali ako imate osnovno razumevanje u području tehnologije, možete da radite na pozicijama koje su orijentisane na poslovanje, kao što su komunikacije ili upravljanje deonicima. Uz empatiju i organizacione talente, žene imaju i druge veštine koje se trenutno traže. Tehnološka industrija takođe nudi odlične uslove, žene mogu da rade honorarno, bez obzira na lokaciju na kojoj se nalaze, a uvek je moguć i prelazak iz drugih struka.

I sami ste prešli iz druge struke. Kako vam je to uspelo?

Studirala sam ekonomiju. Oko 2015. primetila sam u Berlinu da se osnivaju jedan start-up za drugim. Shvatila sam kako digitalizacija nije samo trend nego dugoročni razvoj koji će nas mnogo zaokupiti. A moć proizlazi iz delovanja. Zato sam odlučila da se upustim u te promene. U to vreme su me mediji marginalizovali zbog migracijske i integracijske politike – premda sam rođena i odrasla u Nemačkoj, a nemački je moj maternji jezik! U to vreme, odbrambenom politikom ili digitalizacijom uvek su se bavili muškarci.

Sami ste naučili da programirate…

…i specijalizujem se za analitiku velikih podataka. Danas ovo predajem na univerzitetima. Samo s mnogo discipline, inicijative i otpornosti u dugom nizu godina postala sam priznata stručnjakinja. Završila sam IT-kurseve kako bih stekla tehničku osnovu, pohađala gostujuća predavanja iz informatike na Tehničkom fakultetu u Berlinu i uz svu teoriju stekla praktično iskustvo u IT industriji uz knjige, online kurseve i fakultetska predavanja. Za mene je prelazak u analizu podataka i nauku o podacima u privatnom sektoru bio oslobođenje – moje godine, pol ili poreklo više nisu igrali ulogu. Jedino što se na kraju gledalo bilo je – šta mogu.

AI: jednostavno isprobajte!

Svi mi već dugo koristimo veštačku inteligenciju. Kada pitamo Siri ili Alexu za recept, iza toga se krije program za prepoznavanje glasa, a kada pitamo Firefox za hotel u Grčkoj, algoritam pretražuje web. Ipak, AI može da nam mnogo više pomogne u svakodnevnom životu, samo morate jednom da je isprobate. Trenutno se diže mnogo buke oko takozvane generativne veštačke inteligencije s alatima kao što su ChatGPT ili Google Gemini. Oni mogu, na primer, da kodiraju programe ili stvaraju web strane. Snabdeven pravim informacijama, ChatGPT može da dizajnira pozivnicu za veliku rođendansku zabavu ili da napiše govor za godišnjicu preduzeća u nekoliko sekundi. Ako ništa drugo, dobićete lepu skicu koju možete sami da uredite, ali i senzibilizirate, jer AI nema empatije. Alati za prevođenje, kao što su DeepL ili translate.google mogu da rade na svim jezicima, ali ne na svim podjednako dobro. Engleski trenutno najbolje funkcioniše, verovatno zbog dužeg vremena primene. Ipak, uvek treba imati na umu da bi ljudi trebalo precizno da proveravaju rezultate, jer AI greši.

O AI-stručnjakinji Mini Saidze

Rođena u Nemačkoj, ćerka roditelja koji su izbegli iz Avganistana, prva je u porodici počela da studira. Ova ekonomistkinja najpre je radila kao novinarka. Danas je ova 31-godišnjakinja višestruko nagrađivana stručnjakinja za veštačku inteligenciju, autorka i osnivačica preduzeća. Njen fokus u tehnološkoj industriji: nepristrasni algoritmi i uključive tehnologije kako bi svi imali koristi od digitalnog napretka. Posebno je zabrinuta za ravnopravnost žena. Godine 2020. osnovala je Inclusive Tech kao prvu evropsku lobističku i konsultantsku organizaciju za etiku veštačke inteligencije i raznolikost u tehnologiji. Njeni klijenti su renomirane kompanije kao što su Intel, Yelp ili IBM i neprofitne organizacije kao što su Fondacija Körber ili Heinrich Böll. Mina Saidze bila je glavni govornik na Forbes Women Summitu i Googleu, između ostalih.