Šta roditelji mogu da urade da bi deca pomagala u domaćinstvu

Roditelji žele da vaspitavaju svoju decu tako da kasnije, kad odrastu, mogu da vode samostalan život i preuzimaju odgovornost. Zbog toga je važno da deca pomažu u kući. Ali mamama i tatama poznate su rasprave koje počinju pospremanjem sobe i završavaju se pranjem prljave odeće. Pročitajte šta roditelji mogu da urade da bi svoje potomstvo od malih nogu uključili u obaveze vezane za domaćinstvo i kako mogu da motivišu stariju decu da pomažu.

Zašto mnoga deca ne vole da pomažu u domaćinstvu?

Nekada je bilo sasvim normalno da deca pomažu u domaćinstvu, štaviše, morala su da pomažu – bilo da to čine u poslovima u seoskom domaćinstvu ili brinu o mlađoj braći i sestrama. Ali danas u mnogim porodicama učešće dece se više ne podrazumeva samo po sebi. I to jeste problem, kao što kanadska autorka Majklin Duklev (Michaeleen Doucleff) navodi u svojoj knjizi „Verujte više deci. Tajne vaspitanja dece kod domorodačkih kultura“) (izdavačka kuća Kösel).

Ona kritikuje to što su u zapadnoj kulturi poslednjih decenija nastala dva sveta: svet odraslih, koji uključuje i kućne obaveze, i svet dece, u kome postoje sopstvene igračke, posebna hrana i neprestana zabava koju su deci omogućili roditelji. Međutim, to ima svoje posledice: ako deca nisu stekla svest o svetu odraslih, biće potpuno nesamostalna kada napuste roditeljski dom. Umesto da nauče kako da vode domaćinstvo i život odraslih osoba koji podrazumeva obaveze, ova deca i mlade osobe naučeni su da predstavljaju male VIP ljude koji ne moraju da doprinose porodičnom životu. Dakle, na pitanje: „Da li deca treba da pomažu u kućnim poslovima?“, odgovor Majklin Duklev glasi: „Da, apsolutno.“

Kako da motivišete decu da pomažu u kućnim poslovima?

Dobra vest je da malu decu ne morate da podstičete da pomažu, ona su voljna da to rade. (Inače, i studije su pokazale kooperativno ponašanje male dece.) Znaju to roditelji male dece – njihovi potomci mnogo vole da imitiraju sve što rade mama i tata, zato što deca imaju urođeni poriv za osećajem pripadnosti. Time što im se dozvoljava da se uključe u kućne poslove deca jačaju svoju povezanost s porodicom – a i svoje samopouzdanje.

A šta je s malo starijom decom? Kako tvrdi Majklin Duklev, da bi deca pomagala u kućnim poslovima, potrebna su pre svega tri „dodatna elementa“: prvi, osećaj povezanosti između deteta i roditelja. Drugi, osećaj autonomije: deca vole da sama odluče da li će da pomognu. I treći, osećaj kompetentnosti: dete želi da njegov doprinos porodičnoj zajednici bude prepoznat.

Ovo bi roditelji trebalo da izbegavaju

Sve ovo zvuči jednostavno, ali roditelje tu vrebaju greške: pohvale, na primer, ne doprinose tome da se dete oseća cenjeno, objašnjava autorka Duklev. U većini slučajeva dovoljno je pažljivo i zahvalno klimnuti glavom detetu. Ako zaista želite da date verbalnu pohvalu, učinite to umerenim rečima i na način kojim se ističe opšta vrednost („Počinješ da učiš da budeš od pomoći“), ili naglašavajući koliko je dete sazrelo („Zaista polako postaješ veliki Dečko“).

Nagrade ili kazne takođe su kontraproduktivne. Suprotno očekivanjima, one slabe unutarnji poriv deteta da se, pružanjem pomoći u kućnim poslovima, pokaže kao koristan član porodice. Bolje je da detetu naglasite koliko je njegova pomoć važna za porodicu. Na taj način roditelji poručuju: „Svi zajedno pomažemo i trudimo se da naš dom bude lepo mesto u kome volimo da boravimo.“

Još jedna zamka u koju su roditelji skloni da upadnu i koja odvraća decu od toga da pomažu u kućnim poslovima: ispravljanje deteta u poslu kog se prihvatilo. Umesto toga, mama i tata bi trebalo da se uzdrže ako rezultat nije onaj koji je bio željen ili ako deca nađu drugačije rešenje za problem, jer i odrasli mogu da uče od dece!

Ono što takođe nije svrsishodno prilikom motivisanja dece da pomažu u kući: da ih pritiskate da pomognu. Savet Duklevove u ovom slučaju: jednostavno započnite aktivnost sami i sačekajte da vidite da li će dete da vam se pridruži.

Da li je od koristi plan za obavljanje kućnih poslova da bi deca učestvovala u njima?

Uzgred, čak ni plan za obavljanje kućnih poslova nije svrsishodan da bi deca pomagala u domaćinstvu. U svojoj knjizi, Majklin Duklev to objašnjava ovako: planom za obavljanje kućnih poslova određenoj osobi se dodeljuju aktivnosti koje treba obaviti. Međutim, cilj (iako u dalekoj budućnosti) jeste da se tinejdžer ne oseća samo odgovornim za zadatke koji su mu dodeljeni. Umesto toga, trebalo bi da i sam razume koje zadatke u domaćinstvu treba da obavi – i da zatim to učini, a da se to od njega ne zahteva posebno. Doduše, to je već najbolji mogući razvoj događaja. Ali pravovremena praksa konačno ima smisla...

Koji kućni poslovi su u skladu s uzrastom?

Najbolji način da deca nauče da pomažu u kućnim poslovima jeste da ih obavljaju sama, a ne uz preopširna uputstva roditelja. U početku to još možda neće ići najsrećnije, ali će s vremenom deca postati prava podrška roditeljima. Zato umesto da se nervirate kada dvogodišnjak izvadi i raširi po podu svaki pojedinačni komad odeće iz pune korpe za prljav veš, jednostavno to prihvatite i radujte se što mališan pokazuje interesovanje za tu aktivnost.

O kakvom god kućnom poslu da je reč, dete nikada ne treba odvraćati od učestvovanja u njemu. Ako je zadatak i dalje pretežak, roditelji mogu da urade dve stvari: da ga podele na više malih zadataka koje je dete u stanju da obavi ili da zatraže od deteta da prati šta se radi i tako uči.

Saveti za traženje pomoći u kućnim poslovima od dece do šest godina starosti, u skladu s njihovim uzrastom

Uvek pitajte dete da li želi da pomogne, ali ne preterujte. Dobro pravilo je da to činite jednom u šezdeset minuta.
Čak i mala deca mogu ovo da urade: donesu nešto, prilikom kupovine ponesu nešto što nije teško, promešaju hranu u šerpi, iseku povrće, otvore ili zatvore vrata, upale ili ugase svetlo.
Aktivnosti treba da budu takve da dete može da ih obavi i da ne budu „izmišljene“, već da zaista doprinose domaćinstvu. U idealnom slučaju stvar je u tome da ih zajedno obavite.
Osim toga, uputstva detetu treba da budu vrlo konkretna. Umesto da kažete: „ Molim te, pospremi svoju sobu!“, bolje je da zatražite od deteta: „Molim te, pokupi knjige s poda i vrati ih u policu!“

Saveti za traženje pomoći u kućnim poslovima od starije dece, u skladu s njihovim uzrastom

Ako starije dete nije naviklo da pomaže, još može da nauči da to čini – malim koracima. Ovde je potrebno strpljenje.
Ako se više uzmu u obzir lične sklonosti i rastuća samouverenost deteta, veća je verovatnoća da dobijete revnosnog malog pomagača koji je uvek pri ruci.
Ako su potomci već „uznapredovali“ pomagači, možete da počnete tako da više ne postavljate konkretne zadatke, već da decu indirektno podstaknete da pomognu. Na primer, tako što kažete: „Činija za hranu naše mačke je prazna.“ Ili: „Vreme je za pripremu večere.“ Savesno, predusretljivo dete tada će i samo znati šta treba da uradi.

Šta može da se uradi ako dete odbija da pomogne?

Uprkos svim ovim korisnim savetima, može da se desi, naravno, da dete nipošto ne želi da pomaže u kući. Možda zato što to ranije nije moralo da radi ili naprosto zato što ima loš dan. Šta onda preduzeti? I za ovo Majklin Duklev ima savet: ona se pre svega zalaže za to da se deca ne forsiraju. Jer prinuda šteti komunikaciji između roditelja i dece i dovodi do sukoba – a svakako ne vodi ka tome da deca pomažu u domaćinstvu.

Ipak: ako (starije) dete uopšte ne želi da učestvuje u kućnim poslovima, roditelji mogu i treba da se pozabave time – na primer, na duhovit način: „Nemoj baš toliko da pomažeš.“ Ili ukazujući na posledice toga što se ne ispunjavaju obaveze: „Ne želiš da pokupiš svoje prljave stvari s poda i da ih staviš u korpu za prljav veš? Zato uskoro nećeš više imati šta da obučeš.“

Detetu može i da se objasni da pružanje pomoći ima dobre strane ne samo za njega već i za celu porodicu: „Nisi baš bio od neke pomoći danas kada smo čistili kuću. Da si više pomogao, svi bismo brže završili.“ Naročito kada se radi o starijoj deci, korisno je da im ukažete na nedostatak zrelosti: „Nisi pomogao zato što si mala beba?“ Deca vole da se ubrajaju u „velike“, a to uključuje i preuzimanje odgovornosti u domaćinstvu.