Pravilna ishrana tokom dojenja: babica donosi savete koji će vam značiti

Christina Kulle vodeća je babica Klinike u Klagenfurtu i rukovoditeljka regionalne kancelarije Austrijske komisije za babice u Koruškoj. Odgovarala je na pitanja o dojenju i ishrani za ACTIVE BEAUTY.

Poštovana gospođo Kulle, pre svega nam recite da li majčina ishrana utiče na kvalitet majčinog mleka?

Naravno! Jedan deo hrane, iako je mali, prelazi u majčino mleko. Deca su pod uticajem majčine ishrane već tokom trudnoće. Isto važi i za vreme dojenja.

Koliko je vremena potrebno da hrana pređe u majčino mleko?

U proseku, taj proces traje tri do četiri sata. Međutim, postoje neke namirnice, poput voćnog soka, koje brže prelaze u majčino mleko.

Šta dojilje smeju da jedu?

Šta god im se sviđa. Međutim, govoreći iz iskustva, ne bi trebalo da jedu hranu koja nadima i posle koje se osećaju loše. Ipak, značajnijeg odricanja nema.

Šta se u vreme dojenja smatra zabranjenim?

Alkohol, nikotin i droge potpuno su zabranjeni! Čak i toliko spominjani „gutljaj proseka“, koji neće učiniti nikakvu štetu, nije dozvoljen. I čaša je previše.

Postoji li hrana koja podstiče proizvodnju mleka?

Pirinač, proizvodi od krompira, ječam, ovas i slad pozitivno utiču na proizvodnju mleka. Slad se takođe često nudi kao suplement koji se uzima u te svrhe.

Koja hrana ima inhibicijsko dejstvo na mleko?

Ljuta nana i žalfija poznati su inhibitori mleka. Zbot toga se koriste prilikom odvikavanja ili smanjenja proizvodnje mleka.

Da li je istina da beba postaje nervozna ako majka konzumira mnogo šećera?

Prema mojim saznanjima i iskustvu, konzumacija šećera nije korisna za majčin organizam. Čini vas tromima, creva vam ne rade dobro, a izgled vaše kože takođe trpi zbog konzumiranja previše šećera.

Koji su vitamini potrebni dojiljama?

Treba nadomestiti vitamin B12, vitamin D, kalcijum, omega-3 masne kiseline i folnu kiselinu. Naravno, nešto se unosi i hranom, ali to obično nije dovoljno.

Šta su zapravo loptice za dojenje?

To su male jestive kuglice, najčešće napravljene od ovsenih pahuljica, orašastih plodova, lanenih semenki, meda itd. Daju vlakna, zdrave ugljene hidrate, esencijalne masne kiseline i služe kao izvor energije tokom dojenja.

Dojilje se suočavaju s tvrdokornim mitovima. Savetnica za dojenje Christina Kulle razjašnjava tri najčešća:

Mit 1: majke bi trebalo da izbegavaju čokoladu i paradajz tokom dojenja.

Kao i školjke, te namirnice sadrže visok nivo histamina, što samo po sebi nije loše. Neke žene na to reaguju, a druge ne. Tako je i s lukom. Neke majke zbog njega dobiju proliv, a može izazvati i nadutost kod deteta dojenog majčinim mlekom. U načelu, možete jesti svu hranu u normalnim količinama. Cela tabla čokolade nije „normalna količina“, kao ni cela činija salate od paradajza – ovde govorimo o porciji, i to ne svakog dana. Uostalom, trebalo bi da se hranite uravnoteženo.

Mit 2: dete će kasnije uživati jedući one namirnice koje je majka jela tokom trudnoće i dojenja.

Naravno, već tokom trudnoće dolazi do određenog uticaja – ali to ne znači automatski da će dete voleti da jede salatu ako majka voli salatu. Isto važi i za alergije na hranu: ako je majka alergična na orašaste plodove, dete nije automatski alergično na njih.

Mit 3: ako majke jedu premalo dok doje, kvalitet njihovog mleka trpi.

Dok dojite, imate povećane potrebe za kalorijama – to je istina. Takođe, možete da podstaknete proizvodnju mleka, i kvalitet ili nutritivnu vrednost, određenim namirnicama (kao što su kuglice za dojenje). Žene koje doje trebalo bi da se jednostavno hrane uravnoteženo i zdravo.