Obroci za decu: profesionalni saveti za dobru ishranu male dece

Barbara Holstein nutricionistkinja je na Institutu SIPCAN i stručnjakinja za unapređenje zdravlja u školama. Ona zna šta je važno u dečjoj ishrani.

Kako mala deca uče da jedu

Vaše dete izašlo je iz baby godina, što znači da je u novom, dinamičnom razdoblju u kom je mnogo novih stvari koje treba da nauči i doživi. Iz jedne aktuelne studije može da se izvuče pet osnovnih saveta koji avanturu zvanu kuhinjski sto čine veselijom – za velike i za male!

1. Produženi porodični obroci

Što duže porodice sede zajedno za stolom, to se jede više voća i povrća. Savet: Pripremite porcije u veličini jednog zalogaja. U potrazi ste za ukusnim receptima koji se brzo pripremaju? Istražite recepte za jela iz jedne posude (popularno one pot obroci).

2. Pozitivna atmosfera za vreme obroka

Društvena atmosfera bez žurbe vašem detetu će da pošalje poruku o osnovnom razumevanju ishrane. Što su za stolom svi opušteniji, to se deca lakše navikavaju na rituale poput zajedničkih porodičnih obroka.

3. Delovanje roditeljskog uzora

Deca imitiraju ponašanje roditelja, stoga uopšte ne treba raspredati o tome, nego jednostavno treba da im budete uzor. Ovo razdoblje inače je važno i za roditelje kako bi napravili refleksiju sopstvenih prehrambenih navika: ne možemo da očekujemo da dete jede voće i povrće ako ga i sami ne konzumiramo.

4. Nema odvraćanja pažnje

Isključite televizor, nema pametnih telefona tokom obroka – to važi za sve za stolom. Uostalom, pametni telefoni: U prilogu „Mobilni telefon za decu” roditelji mogu da pronađu savete za pravi pristup.

5. Zajednička priprema obroka

Što je moguće pre uključite svoje dete u planiranje jelovnika. Bilo da vaš mališan samo gleda ili već i učestvuje u seckanju, pomaganje stvara pozitivnu vezu s hranom.

Ali šta ako moje dete…

… jede prema boji

Većina dece u određenom uzrastu pokazuje odbojnost prema novom (neofobija). Zato bi roditelji trebalo uvek da kombinuju ono što deca već rado jedu s nečim novim. Tako, s jedne strane, integrišete poznati ukus, a s druge strane, preferiranu boju. Evolucijski uslovljeno, deca vole da jedu crvene, žute i narandžaste namirnice koje često imaju više slatkast ukus, kao npr. šargarepa ili kukuruz. Ako je šargarepa omiljena, uključite je u obrok kada ponudite nešto novo. Nasuprot tome, deca odbijaju gorke ukuse (npr. prokelj) jer se to evolucijski povezuje s otrovnim namirnicama. Mališani jedu koristeći sva čula – mirišu, ližu, opipavaju, slušaju, gledaju. Neka deca više vole da jedu prstima i na tome se zasniva babyled weaning (dohranjivanje koje predvodi beba).

… neredovno/malo jede?

Kada se maleni razvijaju u skladu s uzrastom, normalno je da u nekim fazama jednoličnije ili manje jedu. Deca imaju urođen osećaj gladi odnosno sitosti, stoga vrlo dobro znaju kada im je dosta. Taj osećaj ne smemo da im oduzmemo (na primer, nametanjem veličine porcije koju svakako moraju da pojedu). Deci je lako odvući pažnju i stoga je važno da obrok definišete kao obrok i da ne podstičete odvraćanje pažnje koje utiče na percepciju osećaja sitosti. Dakle, nema igre kao ni čitanja ili gledanja televizije za vreme obroka. Takođe ponekad pomaže promena konzistencije ako je neka namirnica ostala na tanjiru (možda je bila pretvrda ili premeka). Pred kraj prve godine života može se npr. ponuditi povrće i u čvršćem obliku, odnosno nasečeno. Takođe pomaže način posluživanja. To, naravno, traži određeno vreme, ali ponekad se može npr. čarolijom stvoriti hleb s namazom i veselim licem od povrća.

Takođe važno: Obratite pažnju na to koliko je vaše dete umorno. Manjak apetita može da bude i znak umora. Ako se manjak apetita pojavi s mučninom i povraćanjem, to može da bude znak manjih infekcija. U tom slučaju potreban je savet lekara.

S ovim dm proizvodima ide sasvim glatko: