Sabrina Scharner odgovorna je za upravljanje utočištem za mačke u Tierschutz Austria, bečkom udruženju za zaštitu životinja. Takođe, ona je zamenica upravnice skloništa za životinje. U intervjuu za ACTIVE BEAUTY objašnjava koji su kućni ljubimci prikladni za porodice i daje savete kako da se pravilno ponašate prema životinjama.

Koje su životinje prikladne kao kućni ljubimci?

Načelno su kao kućni ljubimci prikladne životinje poput pasa, mačaka, glodara, ribica i reptila. Na pitanje „Kakav kućni ljubimac mi odgovara?“ svako za sebe mora da odgovori. Jesam li ja osoba koja voli mačke ili pse? Koliko vremena imam na raspolaganju za brigu o kućnom ljubimcu? Smeta li mi kada se životinja linja? Imam li želju da se brinem o nekoj životinji, ali nemam vremena. „Neki ljudi preferiraju glodare, drugima su zanimljiviji reptili, a ako imate malo vremena, onda je verovatno akvarijum s ribicama dobar izbor za vas“, ističe stručnjakinja za zaštitu životinja Sabrina Scharner.

Koje kućne ljubimce je lako negovati?

Kod pitanja kakav kućni ljubimac kome odgovara, važnu ulogu igra i vreme potrebno za brigu i negu za tog ljubimca. Mali kućni ljubimci, poput hrčaka, miševa, gerbila (skočimiša), morskih prasića i riba iziskuju nešto jednostavniju negu. Ipak, i njih treba snabdevati hranom i vodom. Glodarima je potrebno više mesta i nije im dovoljan mali kavez u nekom uglu. Svi ograđeni prostori, mesta boravka ili akvarijumi za životinje moraju da budu čisti. Takođe im je potrebno obezbediti aktivnost i raznolikost, kao i veterinarsku brigu. „Nije lako brinuti se ni za jednu životinju. Svaka zaslužuje brigu primerenu vrsti”, ističe stručnjakinja za dobrobit životinja.

Koji glodari mogu da budu kućni ljubimci?

Glodari spadaju među omiljene kućne ljubimce, jer su inteligentni i sposobni da uče. Iziskuju relativno malo prostora, ali uprkos tome treba im soba za istrčavanje, a relativno je povoljna cena za njihovu kupovinu i hranjenje. Ipak, moraju se adekvatno čuvati i treba se redovno brinuti o njima. Njihovi kavezi uvek moraju da budu dobro očišćeni kako bi ljubimci ostali zdravi. Osim kunića, morskih prasića, miševa i pacova, u glodare su ubrajaju, na primer, degui i činčile. „S činčilama je vrlo teško i, uprkos pahuljastom krznu, obično ne dozvoljavaju da ih dodirujete”, objašnjava Sabrina Scharner.

Koji kućni ljubimci vole da se maze?

Čak i druželjubive životinje nije moguće u svakom trenutku i prema svojim željama maziti i držati u naručju. Većina životinja to uopšte ne voli. Ako želite da ih umirite, sami će vam prići. Životinje koje rado prilaze čoveku su, na primer, kunići, psi i mačke. Ti kućni ljubimci najiskrenije dozvoljavaju dodirivanje. Ali individualno je koliko će neki kućni ljubimac dozvoliti dodirivanje. To zavisi od karaktera životinje i od toga šta je životinja već doživela s nekom osobom. Zato bi odrasli trebalo da obrate pažnju na to kako deca postupaju sa životinjama. Treba da postavljaju jasna pravila kako bi deca znala da životinje, na primer, moraju da ostave na miru dok spavaju ili kada se povuku u svoj kutak.

Koji su kućni ljubimci prikladni za decu?

Načelno su kao kućni ljubimci za decu prikladne životinje koje se mogu posmatrati i s kojima deca mogu da se igraju. Posebno lepo s porodicama funkcionišu kunići i morski prasići. Osim toga, dokazano je da je priroda najbolje igralište za decu. Tokom zajedničkih izleta deca mogu da skupljaju biljke poput maslačka kojima mogu da hrane životinje. Prirodni materijali iz šume, poput kamenja ili komada drveta, takođe mogu lako da se ugrade u dizajn ograđenog prostora. To je promena za životinje. U isto vreme, deca nešto uče i imaju aktivnosti. Miševi i ribice takođe su prikladni kućni ljubimci za decu, jer lako mogu da se posmatraju. Naravno, mačke i određene pasmine pasa takođe se dobro uklapaju u porodični život – ako se s njima pravilno postupa od samog početka.

Kako porodice od samog početka mogu pravilno da postupaju sa svojim kućnim ljubimcem?

Životinje koje su prikladne za porodični život doprinose uravnoteženom suživotu kada se s njima pravilno postupa. I u ovom slučaju odgovornost snose roditelji, jer upravo oni deci moraju da predoče i nauče ih da životinje ne smemo da plašimo, da one traže pauze za odmor ili sopstveni prostor u koji mogu da se povuku – mesto za pse nije za decu. „Sve to doprinosi dobrom pristupu životinjama“, ističe stručnjakinja.

Ona preporučuje da se o postupanju sa životinjama roditelji manje informišu na internetu, koji vrvi od svačijih mišljenja, a više u udruženjima za zaštitu životinja ili u publicističkim knjigama. Takođe, trebalo bi da saznate šta je vaš pas doživeo u svom prethodnom životu. „Ako je imao mnogo negativnih iskustava, porodični život može da postane haotičan i okrenut naglavačke”, objašnjava Sabrina Scharner. U tom slučaju porodice mogu da potraže pomoć udruženja za zaštitu životinja. Neretko su očekivanja prevelika pa životinje završe u skloništu za životinje.

S koliko godina deca mogu da brinu o kućnim ljubimcima, i kojim?

Bez obzira na uzrast dece, roditelji su uvek odgovorni za dobrobit životinje. Moraju da budu spremni da se brinu za životinju, drže je na način prikladan za vrstu i pružaju joj veterinarsku brigu – na primer, ako se mačka prehladi. Kada su roditelji dobar primer, deca uče da preuzimaju odgovornost. „Roditelji treba da budu svesni da ako porodica dobije životinju, najveći deo posla pada na njih – čak i ako dete obeća da će se brinuti o njoj”, objašnjava stručnjakinja.

Deca mogu da se brinu o kućnim ljubimcima od sledećeg uzrasta, dok je odgovornost i dalje uvek na roditeljima:

• od 4. godine deca mogu da preuzmu male zadatke, poput hranjenja ribica.
• od 6. godine deca mogu sama da se brinu o malim životinjama poput kunića, što uključuje njihovo hranjenje i čišćenje.
• od 8. godine deca mogu na sopstvenu odgovornost da čuvaju kućne ljubimce.
• od 12. godine deca mogu samostalno da čuvaju pse i mačke.

O čemu mora da razmisli svaka porodica pre nego što nabavi kućnog ljubimca?

Životinje se moraju držati u skladu s vrstom kojoj pripadaju. Porodice bi trebalo pažljivo da razmotre sledeće tačke pre nego što se odluče za kućnog ljubimca:

• da li životinja odgovara trenutnoj životnoj situaciji porodice
• ima li dovoljno mesta u stanu ili kući
• u kojoj meri kućni ljubimci mogu da se integrišu u svakodnevni život
• možete li da vodite životinju sa sobom na izlete i odmore – ili joj je potrebna spoljna briga, kakvu pružaju u pansionu za kućne ljubimce. Može li pas sa vama da planinari ili je potrebno neko drugo rešenje.
• koliki su troškovi uključeni u kupovinu kućnog ljubimca (hrana, veterinarski troškovi itd.). Hoćete li o životinji moći dobro da se brinete ceo život – 15 do 20 godina, zavisno od životnog veka.
• da li je neki član porodice alergičan na životinje. Na primer, seno se često koristi kao hrana za kuniće, ali je vrlo prašnjavo.
• ako životinja dolazi iz uzgajivačnice, da li je moguće da posetite to mesto i vidite u kakvim se uslovima životinja uzgaja.

Zašto se porodicama s bebama i malom decom ne preporučuje da nabave štenca?

Porodice s novorođenčetom ili bebom ionako moraju da se priviknu na novonastalu situaciju. Često u isto vreme nabave i štene jer žele da im dete odrasta uz životinje. „Ipak, štenci mogu da izazovu još veći stres nego bebe ili malo dete”, ističe stručnjakinja za dobrobit životinja. Roditelji obično troše svoje strpljenje i fizičku energiju na brigu o sopstvenom potomstvu.

Sabrina Scharner zato mladim porodicama savetuje da s kupovinom kućnog ljubimca pričekaju dok dete ne napuni godinu ili dve. „Da, deca bi trebalo da nauče kako da postupaju sa životinjama, ali ponekad za to treba vremena. Mala deca svakako moraju da postanu otporna pre nego što, na primer, pas dođe u porodicu.”

Takođe je važno da znate: kako bi psi postali odlični kućni ljubimci za decu i prijatelji porodice, treba da odrastaju u okruženju bez stresa, idu na obuku za štence, dovoljno da se kreću i da budu naviknuti na kontakt s ljudima. „Tek ako ovo dobro funkcioniše, porodice mogu da vode svog psa svuda sa sobom i neće im postati teret."

Kako porodice koje nemaju kućnog ljubimca mogu da ostvaruju kontakt sa životinjama?

Kućni ljubimci mogu ljudima da donesu mnogo radosti (ovde saznajte zašto nas kućni ljubimci čine srećnima), mogu da budu odlični životni saputnici i prijatelji deci. Ipak, porodice bez sopstvenih kućnih ljubimaca takođe mogu da omoguće svojoj deci kontakt sa životinjama: mogu da pitaju svoje prijatelje i poznanike mogu li privremeno da im čuvaju kućne ljubimce, posete ih u stanu ili odvedu u šetnju. Ako u stanu nedostaje prostora, akvarijum u dečjoj sobi može da bude odgovarajuće rešenje. Gledanje u ribice deluje umirujuće, a deca takođe uče da preuzmu odgovornost. Uz to važi i sledeće: „Ako nemate vremena ili prostora za kućnog ljubimca, ili ne želite da preuzmete odgovornost, trebalo bi to sami sebi da priznate. Možda jednostavno sada nije pravi trenutak i biće bolje da se to odloži na neko vreme. Deci bi to trebalo da iskreno objasnite.”