Da li je mobilni telefon za decu? Psihološkinja navodi četiri dobra pristupa

Da li su mobilni telefoni za decu? Psihološkinja veruje u ova četiri pravila

„Bebe i mala deca fascinirani su zvucima i slikama koje proizvode digitalni mediji,“ ističe porodična savetnica mr Sandra Teml-Wall. Premda je deci primamljivo u stresnim situacijama dati mobilni telefon u ruke kako bi se nečim zabavila, telefoni, tableti i televizori ne treba da služe kao zamena za roditeljsku pažnju. Elektronski uređaji mogu da deluju umirujuće, zato što se u njima izgubimo, ali oni ne mogu da nadomeste ljudsku pažnju, toplinu i koregulaciju. Osim toga, roditelji moraju da budu svesni toga da sami sadržaji često deci nisu pojmljivi. Sledeća četiri pravila trebalo bi da pomognu u odgovarajućem ophođenju s decom kada je o mobilnim telefonima reč, kako bi se izbeglo prekomerno korišćenje mobilnih telefona.

1. pravilo: ograničiti vreme koje deca provode na mobilnom telefonu.

Od kog uzrasta je prikladno davati deci mobilni telefon? Psihološkinja Teml-Wall formulisala je najvažnija pravila: „Do treće godine bez ekrana“, znači da deca do treće godine ne bi trebalo da gledaju ni televiziju, ni tablet, niti pametni telefon. U to se računa i vreme provedeno u gledanju televizije. U tom uzrastu nije prikladno da deca duže vreme provode uz televiziju ili mobilni telefon. Kasnije, između sedme i trinaeste godine, vreme provedeno na mobilnom telefonu trebalo bi da se ograniči na 45 minuta.

2. pravilo: mobilni telefon bi trebao da se koristi smisleno i ne bez nadzora.

Deca do šeste godine trebalo bi da koriste mobilni telefon u prisutnosti roditelja, a ne bi smela da surfuju i igraju se na mobilnom telefonu bez nadzora. Osim toga, preporučljivo je, prema Teml-Wall, primenjivati smislene aktivnosti poput zajedničkog gledanja e-knjige (važi i za pametni telefon i za tablet) ili učestvovanja u video pozivima kada zovu rodbina i prijatelji. Deca ni u kom slučaju ne bi smela sama da surfuju na internetu ili da koriste aplikacije. Ako vaše dete radi bezbednosti ima mobilni telefon na putu do škole, dovoljan mu je i običan mobilni telefon bez interneta i dodatnih funkcija.

3. pravilo: deca bi trebalo da se igraju offline.

Dečjih igara? Da, apsolutno! Ali ne na mobilnom telefonu nego s drugom decom i, ako to vremenski uslovi dopuštaju, napolju. Kada deca provode previše vremena na pametnom telefonu i sličnim uređajima, malo se kreću. Prepotruka za kretanje dece između tri i šest godina podrazumeva barem tri sata fizičke aktivnosti dnevno. Pritom bi zabava trebalo da bude u prvom planu, a sportske aktivnosti primerene deci. Ovde ćete pronaći brojne ideje za dečje igre koje će i unutra i napolju deci doneti obilje radosti. Od šeste godine života kretanje ima važnu ulogu i za izgradnju kostiju i mišića, prema čemu treba biti usmeren na deo dnevno preporučenih vežbi od najmanje jednog sata (na primer, zajednička šetnja ili šetnje po prirodi vikendom). Vreme tokom kog se deca kreću s godinama je skraćeno, za što su krivi tehnički aparati poput mobilnih telefona uz koje provodimo sve više vremena. To može da se odrazi na zdravlje i motoriku, a posledice mogu biti: prekomerna težina, izostanak kondicije, problemi s motorikom, ali i smanjena koncentracija. Pritom ne treba zaboraviti i na primer kakav daju sami roditelji: ako ni oni ne provode mnogo vremena napolju ili ako su uvek na pametnom telefonu, deca će oponašati takvo ponašanje.

4. pravilo: socijalni odnosi su za decu važniji od mobilnih telefona.

Veseli dečji videi i igre zabavni su, ali ne mogu da nadomeste pravo obogaćujuće zajedništvo između odraslih osoba i druge dece. „Digitalni mediji za bebe i malu decu nisu preporučljivi, jer njima treba realna socijalna interakcija za optimalan razvoj mozga“, objašnjava Teml-Wall. Prema jednoj studiji Američke pedijatrijske akademije, kod dece može doći do zastoja u razvoju govora ako u preranom uzrastu provode previše vremena na pametnom telefonu. Brojni roditelji pogrešno veruju da je za njihovu decu prednost ako im omoguće što raniji kontakt s pametnim telefonima, tabletima i sličnim proizvodima. U stvarnosti se prilikom učenja dolazi do sasvim drugačijih faktora. Tako je dokazano da razrada edukativnih sadržaja u grupi vodi do boljih rezultata. Puko igranje na pametnom telefonu ne dovodi do uspeha u učenju pa Teml-Wall predlaže da s decom radite stvari koje i vas raduju. U aktivnostima kao što su izrađivanje nečega, pečenje kolača i šetnje, deca uče važne stvari za svakodnevicu. Osim toga, uživaju u vremenu koje provode s roditeljima. Psihološkinja daje i jednu važnu ideju za razmišljanje: „Želite li da dete nauči kako se kuva testenina od vas (roditelja ili druge osobe) ili od nekog influensera ili influenserke?

4. Regel: Soziale Beziehungen sind für Kinder wichtiger als das Handy.

Lustige Kindervideos und -spiele sind zwar unterhaltsam, ein echtes, bereicherndes Miteinander mit Erwachsenen und anderen Kindern können sie jedoch niemals ersetzen. „Digitale Medien für Babys und Kleinkinder sind nicht zu empfehlen, da sie vor allem reale soziale Interaktionen für eine optimale Gehirnentwicklung brauchen“, erklärt Teml-Wall. Laut einer Studie der American Academy of Pediatrics soll es bei Kindern sogar zu Sprachverzögerungen führen, wenn sie zu früh zu viel Zeit mit dem Smartphone verbringen. Die sprachliche Entwicklung wird hingegen beim gemeinsamen Vorlesen und in Alltagsgesprächen mit dem Kind gefördert. Viele Eltern glauben hingegen, dass sie ihren Kindern einen Vorteil verschaffen, wenn sie ihnen einen möglichst frühen Kontakt mit Smartphone, Tablet und Co. ermöglichen. In Wirklichkeit kommt es beim Lernen aber auf ganz andere Faktoren an. So ist erwiesen, dass das Erarbeiten von Lerninhalten in der Gruppe zu besseren Ergebnissen führt. Allein am Smartphone spielen bringt nicht wirklich Lernerfolge. So schlägt Teml-Wall zum Beispiel vor, mit den Kindern gemeinsam Dinge zu machen, die auch den Eltern Freude bereiten. Durch Aktivitäten wie Basteln, Backen und Spaziergehen lernen Kinder wichtige Dinge für den Alltag. Außerdem genießen sie die gemeinsam verbrachte Zeit mit den Eltern. Die Psychologin liefert hier einen wichtigen Denkanstoß: „Wollen Sie, dass das Kind Ihnen (den Eltern oder anderen Bezugspersonen) lernt, wie man Nudeln kocht oder von einem Influencer beziehungsweise einer Influencerin?“