Baby-led weaning: šta kažu stručnjaci o specifičnom uvođenju čvrste hrane

Mr pharm. MBA Doris Kubicka stručnjakinja je za dojenje i laktaciju EISL, kao i kvalifikovana stručnjakinja za pružanje podrške porodicama u „dohranjivanju koje određuje sama beba“. Takođe, ona nudi razne kurseve s temama o bebama, kao što su „čvrsta hrana, kašice i odvikavanje od dojenja“. Za ACTIVE BEAUTY odgovorila je na sva pitanja o odvikavanju deteta od dojenja.

1. Gospođo Kubicka, šta je baby-led weaning?

Odvikavanje od dojenja koje određuje sama beba put je kojim se beba udaljava od čiste ishrane majčinim mlekom ili hranjenja zamenskim mlekom, počevši od prvog uvođenja dohrane do poslednjeg dojenja ili zadnjeg obroka na flašicu s pojedinačnim trajanjem od šest meseci do nekoliko godina. Beba se više ne hrani kašicama, već se sama hrani i jede za „prilagođenim porodičnim stolom“ (vidi pitanje 4). To znači da roditelji odlučuju šta će se ponuditi, a beba se sama hrani i takođe sama odlučuje šta će i koliko da jede. Vodeći princip je dečja znatiželja, a ne glad.

2. Šta je važno kod metode baby-led-weaning (skraćeno BLW)? O čemu treba voditi računa?

Osnovni preduslov jeste zdrava beba koja je spremna za dohranu i koja nije previše gladna ili umorna – jer kada ste gladni ili vrlo umorni, jednostavno nije zabavno otkrivati nešto novo. U početku se hrana nudi u izduženom obliku koji se lako hvata – otprilike veličine prsta odrasle osobe. Deca sede uspravno (u početku u krilu roditelja) i mogu slobodno i bez pritiska da osete hranu svim svojim čulima. Uvek važi jedno pravilo – bez obzira na to da li su deca s kojom se primenjuje BWL metoda već otkrila čvrstu hranu ili su već jela kašice i fingerfood hranu: dojenčad i mala deca nikada ne bi smela da jedu bez nadzora, čak ni u automobilu u dečjoj sedalici ili u kolicima okrenutim prema napred.

3. Kada se može započeti s metodom baby-led-weaning?

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje potpuno dojenje do šestog meseca života i nastavak dojenja uz istovremeno uvođenje odgovarajuće dohrane. Ovo se takođe odnosi na decu koja se hrane zamenskim mlekom. Oko šestog meseca života većina beba pokazuje znake spremnosti za dohranu. Pritom sledeći kriterijumi treba da budu ispunjeni – bez obzira na to dobija li beba kašicu ili fingerfood: može da sedi uspravno s malo oslonca na bokovima tokom obroka (stabilnost trupa), razvijena je koordinacija oko–ruka–usta u tolikoj meri da beba može sama da uzme hranu i prinese je ustima, refleks plaženja jezika je nestao. Zanimanje za hranu obično se javlja i pre, ali ono samo (na primer, posezanje za priborom za jelo ili hranom, „žvakanje“ ili nešto slično) ne predstavlja znak zrelosti za dohranu ako nedostaju ostala tri navedena znaka zrelosti.

4. Koja je hrana dobra za odvikavanje deteta od dojenja?

U BLW-u dete jede za prilagođenim porodičnim stolom. Prilagođeno znači da mu može biti ponuđeno sve što nije na „popisu zabranjenih namirnica“ (pogledajte sljedeće pitanje). Važno je da pazite na pravu konzistenciju: za probu jednostavno stavite hranu u svoja usta i proverite možete li da je zgnječite jezikom (i ne zaboravite da deca takođe mogu čvrsto da žvaću).

5. Koje namirnice uopšte nisu prikladne?

Dojenčad ne bi trebalo da jedu sirovu hranu (tj. meso, riba i jaja treba uvek da budu dobro kuvani), šećer, hranu s kofeinom, alkohol (u sosovima se ne skuva dovoljno pouzdano!), prerađene kobasice i brzu hranu, med i javorov sirup. Treba biti oprezan i sa solju: najbolje je kuvati bez soli i solite samo porcije za odrasle za stolom. Komad hleba koji ima i malo soli je dozvoljen – ali maslac ili namaz na njemu ne bi smeo da sadrži nimalo soli. Dopušteno je začinjavanje biljem i drugim začinima (sve dok nisu previše ljuti).
Određene konzistencije su strogo zabranjene: celi orašasti plodovi su zabranjeni zbog opasnosti od udisanja i gušenja – to se čak odnosi i na predškolski uzrast (osnovno pravilo: „Orašaste plodove dete može da jede samo ako već zna da napiše: orašasti plodovi.“). Orašasti plodovi su, naravno, dozvoljeni u mlevenom obliku. Isto važi i za sve što je okruglo: mali koktel-paradajz, bobičasto voće, grožđe i slično moraju da se iseku. Kokice su zabranjene, kao i hrana koja stvara grumuljice u ustima, poput mlečnog peciva. Uvek pažljivo uklonite kožu i kosti (na primer kod ribe). Takođe treba napomenuti da količina kravljeg mleka koja se nudi u prvoj godini života ne sme da prelazi 150-200 ml dnevno i sme da se posluži samo jednom dnevno kao obrok – ne kao piće. Jogurt u ovom slučaju treba konzumirati u najvećim količinama. Sir i mladi sir nisu prikladni zbog visokog udela belančevina (a sir i zbog soli). Mogu se konzumirati samo u vrlo malim količinama.

6. Dojite li još?

Da, dojenje se nastavlja prema detetovim potrebama. SZO preporučuje nastavak dojenja do 2. godine života, a posle toga – prema želji majke i deteta.

7. Nudi li se istovremeno i tečna hrana poput kašica?

Suprotno onom što se često pretpostavlja, pasirana hrana nije zabranjena tokom odvikavanja deteta od dojenja – u našoj porodičnoj ishrani takođe imamo namirnice poput (krem) supa, sosova, saftova, jogurta, pire krompira itd. Deca mogu nešto da umaču u ova jela ili da ih piju iz šoljice (u početku uz malu pomoć, naravno).
Od uvođenja komplementarne hrane voda se nudi za piće uz obroke, po mogućnosti u otvorenoj čaši male zapremine. Čaša je odlična za početak. Ne preporučuju se flašice ili čašice za piće (čašice za učenje) iz kojih je potrebno sisati tečnost. To bi moglo da promeni ponašanje pri sisanju dojke i dovede do bolnog i nedelotvornog dojenja.

8. Treba li da sprovodimo metodu baby-led-weaning uz svaki obrok (doručak, ručak, večera)?

Kad god mama/tata jedu, može da jede i beba. To će u početku biti tri glavna obroka, ali može da se uključi i jutarnji i popodnevni međuobrok. Dete samo odlučuje da li će i koliko pojesti od ponuđene hrane. Mislim da je od posebne važnosti zajedničko hranjenje. Dakle, ne treba dete hraniti zasebno, dok odrasli jedu naknadno, nego u prijatnom druženju za porodičnim stolom, bez gužve i ometanja, bez kritičke procene količine koja se jede ili načina na koji se jede. Sve to doprinosi tome da deca jelo za porodičnim stolom doživljavaju kao nešto radosno i lepo, i da taj osećaj nose sa sobom u život odraslih.

9. Postoji li nešto o čemu treba voditi računa kada je reč o bebinom varenju?

Kada je beba spremna za čvrstu hranu, povećavanje količine dohrane treba prilagoditi individualnom tempu. Takođe, s dojenjem treba nastaviti prema individualnim potrebama (to znači i da roditelji ne bi trebalo da ograničavaju mlečnu hranu). Načelno, ne bi trebalo da bude problema s varenjem. Pojedinačne netolerancije su moguće, ali su vrlo retke.

10. Kako možemo da budemo sigurni u to da su bebine prehrambene potrebe zadovoljene odvikavanjem od dojenja koje određuje sama beba?

Raznovrstan izbor ribe, mesa, povrća, voća i ugljenih hidrata najbolji je preduslov za to. Najbolje je jesti obroke zajedno s detetom, i to tako što jedete iste namirnice – jer deca uče od nas kao od uzora. Dohrana – bez obzira na to radi li se o BWL metodi dohrane ili kašama – treba da ima dovoljnu kalorijsku vrednost. Nuditi nedeljama samo štapiće od povrća jednako je neadekvatno kao i posluživati samo pire od povrća. Kada je beba spremna za dohranu, više ne postoje smernice o redosledu uvođenja hrane – to je zastarelo. Nema smisla odlagati unos hrane – to se odnosi i na alergene kao što su žitarice koje sadrže gluten, na jaja, ribu ili kravlje mleko. Male količine čak pružaju zaštitu od kasnijeg razvoja alergije. Važno je da pazite na to da dodate dovoljno ulja: 1–2 kašičice na 100 g, visokokvalitetna hladno ceđena ulja kao, na primer, laneno, od repice ili maslinovo ulje. Kao što je već spomenuto, preporučuje se kombinovanje hrane koja sadrži vitamin C s hranom koja sadrži gvožđe – to poboljšava apsorpciju gvožđa. Međutim, kravlje mleko ne bi smelo da se poslužuje istovremeno s namirnicama koje sadrže gvožđe, jer ono sprečava apsorpciju gvožđa (za razliku od majčinog mleka koje pospešuje apsorpciju!).
Pravi nedostatak gvožđa, koji se često javlja kod nedonoščadi, mora da se nadomesti i ne može se nadoknaditi dohranom.

Važno: svi saveti u razgovoru s mag. Doris Kubicka podrazumevaju zdravo dete – o deci s prethodnim bolestima, motoričkim ograničenjima ili zaostajanjem u razvoju uvek treba da razgovarate individualno s pedijatrom.

Dodatni savet: veliki izbor dečje hrane i pića pronaći ćete na dm.rs.