Iznenadna alergija na sunce: Šta možemo da učinimo?
Najbolje bi, naravno, bilo da potpuno izbegavamo sunce. Međutim, to bi ozbiljno uticalo na kvalitet života. Dakle, kako možemo da se zaštitimo od (iznenadne) alergije na sunce?
Na koži su se iznenada pojavile male crvene bubuljice i plikovi – uprkos tome što ste redovno mazali kremu za sunčanje. Kako možemo da izbegnemo alergiju na sunce ako zaštita od sunca ne pomaže? Prvo treba da shvatimo šta je alergija izazvana suncem i zašto se uopšte javlja.
Vizuelno alergija na sunce podseća na alergijsku reakciju kože – otuda i njen naziv. Da li se zaista radi o alergiji, iz medicinskog ugla nije razjašnjen. Simptomi mogu da se razlikuju od osobe do osobe, mogu da dominiraju plikovi ili čvorići. Fotodermatoza može da se ponavlja iz godine u godinu.
Alergija na sunce u proleće? To nije nimalo neobično. Nakon zimskih meseci koje provodimo u debeloj odeći naša koža nije naviknuta na sunce. Istovremeno se pojačava UV zračenje koje izaziva opekotine. Već krajem aprila ono je, prema podacima ustanove AUVA (Opšta ustanova za osiguranje od nezgoda), visoko kao sredinom avgusta. Ni krema za sunčanje ne može uvek da zaštiti kožu od alergije na sunce. Ukoliko je predugo izložena jakom suncu, koža reaguje na način koji liči na alergiju.
Šta se tada dešava u ćelijama kože? Iz medicinskog ugla to još nije sasvim jasno. Ono što znamo jeste da slobodni radikali usled UVA zračenja grade hemijska jedinjenja koja su stresna za kožu i mogu da oštete ćelije. Kod fotodermatoze ćelije ne mogu da se odbrane i iritacije kože postaju vidljive.
Druga teorija glasi: UV-A zraci u kombinaciji s drugim supstancama stvaraju alergen u telu. To mogu da budu materije koje samo telo stvara ili kozmetički sastojci kao što su emulgatori, konzervansi i mirisi.
Šta možemo da učinimo ako deca pate od osipa izazvanog suncem? Za početak bi najbolje bilo da ublažimo svrab da se dete ne bi češalo. Hladni, vlažni oblozi mogu da pomognu i istovremeno smanjuju oticanje kože. Posle obloga nanesite tanak sloj hidratantne kreme. Ukoliko se simptomi ne povuku, obavezno se obratite lekaru.
Alergija na sunce (prevencija): Sve što treba da znamo
Po čemu se prepoznaje alergija na sunce
Koža prvo svrbi, zatim se primećuju crvene tačkice koje se razvijaju u osip sa čvorićima. Ponekad se javljaju i plikovi. Simptomi alergije na sunce, takođe poznate kao polimorfna svetlosna erupcija, obično se javljaju na eksponiranim područjima kože koja su bila direktno izložena suncu: na vratu, dekolteu, rukama, nadlakticama, nogama ili na licu.Vizuelno alergija na sunce podseća na alergijsku reakciju kože – otuda i njen naziv. Da li se zaista radi o alergiji, iz medicinskog ugla nije razjašnjen. Simptomi mogu da se razlikuju od osobe do osobe, mogu da dominiraju plikovi ili čvorići. Fotodermatoza može da se ponavlja iz godine u godinu.
Kako nastaje osip izazvan izlaganjem suncu?
Šta se tada dešava u ćelijama kože? Iz medicinskog ugla to još nije sasvim jasno. Ono što znamo jeste da slobodni radikali usled UVA zračenja grade hemijska jedinjenja koja su stresna za kožu i mogu da oštete ćelije. Kod fotodermatoze ćelije ne mogu da se odbrane i iritacije kože postaju vidljive.
Druga teorija glasi: UV-A zraci u kombinaciji s drugim supstancama stvaraju alergen u telu. To mogu da budu materije koje samo telo stvara ili kozmetički sastojci kao što su emulgatori, konzervansi i mirisi.
Alergija na sunce kod dece
Dečja koža je posebno osetljiva i još nije naviknuta na UV zrake. Mališanima je zato potrebna dodatna doza nege i zaštite od sunčevog zračenja – ne samo zbog alergije na sunce.Šta možemo da učinimo ako deca pate od osipa izazvanog suncem? Za početak bi najbolje bilo da ublažimo svrab da se dete ne bi češalo. Hladni, vlažni oblozi mogu da pomognu i istovremeno smanjuju oticanje kože. Posle obloga nanesite tanak sloj hidratantne kreme. Ukoliko se simptomi ne povuku, obavezno se obratite lekaru.
Prevencija alergije na sunce: Šta možemo da učinimo?
- Alergija na sunce nastaje usled sunčanja bez pripreme pri visokom UV zračenju. Zbog toga neosunčanu kožu prvo polako navikavajte na sunčeve zrake. Dakle, izbegavajte dugotrajno sunčanje na jakom suncu čak i u maju.
- Svako ko u prvim danima odmora često dobija simptome alergije na sunce, iako se naizgled pravilno štiti, možda koristi pogrešnu zaštitu od sunca sa preniskim faktorom zaštite. Preporučuju se sredstva za zaštitu od sunca za alergičnu, odnosno osetljivu kožu, koja pružaju dovoljnu UVA zaštitu i ne sadrže mirise i konzervanse. Alternativa mogu da budu i mineralne kreme za sunčanje.
- U podnevnim satima (od 11 do 15 časova) izbegavajte sunce. Ovo važi i za i za odrasle – zaštitu od sunca ne treba da zaboravite ni u hladu, a preporučuje se i lagana odeća.
Šta pomaže protiv alergije na sunce?
- Izbegavajte sunce dok se simptomi ne povuku. Ne dirajte plikove na koži jer to može da izazove upalu.
- Koristite visok stepen zaštite od sunca bez mirisa i konzervansa, a bilo bi dobro i da preparat nije mastan.
- Kožu mažite losionom koji umiruje, hidrira i ublažava svrab. U određenim slučajevima lekari prepisuju kreme koje sadrže kortizon i smanjuju upalu, odnosno antihistaminike.
- Zahvaćena područja kože rashladite oblozima s kiselim mlekom ili jogurtom. Važno: mlečne proizvode kasnije temeljno isperite da se koža ne bi upalila.
- Primena domaćih sredstava: Oblozi sa razblaženim sirćetom ublažavaju svrab. Aloja vera hidrira, dok neven ima protivupalno dejstvo.
- Ukoliko patite od teškog oblika fotodermatoze, obavezno se obratite lekaru.
Naš savjet